Pola milijarde dolara za RTB

Znamo šta se i kako, u više navrata, u nedavna „bolja vremena” kad se tona bakra prodavala i za 8.000 dolara, radilo u vezi sa privatizacijom RTB. Propušteno je prodavanje njegove imovine i privatizacija, te sad vlada kreće u suprotnom pravcu podržavljenja, kad je cena bakra dva i po puta niža. Blizu pet hiljada zaposlenih u RTB strepi, ali i svi poreski obveznici snosili su gubitke od nekoliko desetina miliona evra godišnje, u tom preduzeću koje traje od 1903. godine. Kad će i kako opet biti uspešno?

Žurno se traži „strateški partner” da obeća ulaganje od najmanje 116 miliona dolara u roku od tri godine u rudarsku delatnost, te da tako stekne 40 odsto kapitala „novog preduzeća”. U te tri godine biće boljih cena bakra. Novo preduzeće biće tek osnovano od četiri postojeća RTB preduzeća. Mora se osnovati sa kapitalom od bar 174 miliona dolara da bi dokapitalizacijom dostigao 290 i tako partnerovih 116 miliona dolara ulaganja bilo zaista 40 odsto ukupnog kapitala. Koliko odabrani partner da više, toliko početni kapital novog RTB mora biti i veći.

U ta četiri preduzeća, od kojih će se tek napraviti novi RTB, nema kapitala jer je na kraju 2007. godine bio u minusu 130 miliona evra, za koliko su bile obaveze veće od čitave imovine, a to se u prošloj godini još pogoršalo. Da bi bio formiran partneru obećani novi RTB, vlada bi trebalo prethodno da preuzme više od 130, a da bi se ostvarila dokapitalizacija na zamišljeni način još 170, dakle ukupno 300 miliona evra. Vlada olako nudi još i 130 miliona dolara kredita novom preduzeću za izgradnju nove topionice bakra, pa je to ukupno oko pola milijarde dolara neophodnog novca. Koji su efekti tog ulaganja – ne dopire u javnost, ako je iko i izračunavao. Gde će se naći taj novac?

RTB se stalno partnerima nudi neuređen. RTB holding je suvlasnik 51 odsto kapitala sva tri „njegova” zavisna društva (topionice i oba rudarska), dok je 49 procenata neprivatizovani društveni kapital. Ali su i suvlasnici kapitala tog holdinga i topionica sa 33 odsto i oba rudarska preduzeća sa po 20 procenata, dok je 18 odsto društveni kapital. U kapitalu holdinga učestvuje još pet suvlasnika sa devet odsto kapitala. Odavno se moralo urediti preduzeće i za privatizaciju i za dokapitalizaciju. Loše predstavljanje uvek obara cenu, a za njegovo poboljšanje ne treba mnogo novca.

Izbor strateškog partnera za RTB, kako ga je pokrenula vlada, biće još jedan neuspeh „biznisa vlade”. Neki razlozi za to su ovde pomenuti, a ima ih još mnogo. Privatizacija je trebalo da prenese državni kapital na uspešnije privatnike. Podržavljenje je štetno, jer tuđim novcem se ne može biti efikasan kao sa svojim. A i odakle pola milijarde dolara?

konsultant za strana ulaganja