Odlazak Kfora ugrozio bi bezbednost Srba

I dok se u Briselu negiraju najave o smanjenju broja pripadnika Kfora, iz Prištine stižu drugačije vesti. Među prvima sa Kosova mogao bi da se povuče britanski kontingent. Kako je juče najavila britanska ambasada u Prištini, oni će već krajem marta početi da smanjuju svoje vojne snage sa obrazloženjem da je poboljšana bezbednosna situacija.

U saopštenju britanskog ministarstva odbrane, koje prenosi ambasada, navodi se da britanski kontingent Kfora trenutno ima 167 vojnika i da će te snage biti smanjene „na mali broj položaja u periodu između kraja marta i 1. septembra 2009. godine”, prenosi Tanjug. Odluku o smanjenju broja britanskih vojnika na Kosovu doneo je vrhovni komandant snaga NATO-au Evropi general Džon Kredok koji je, kako je navedeno u saopštenju, ocenio da „određeni doprinos, koji u ovom trenutku, u okviru snaga NATO-a na Kosovu, obezbeđuje Velika Britanija, nije više neophodan”.

„Najbitniji koraci u uspostavljanju nezavisnosti Kosova prošli su bez većih incidenata i situacija je generalno mirna. Evropska misija vladavine prava na Kosovu (Euleks) nedavno se rasporedila po teritoriji Kosova. Imajući u viduovu činjenicu, kao i da se preko 14.000 pripadnika Severnoatlantske alijanse još uvek nalazi na terenu, NATO je i dalje u prilici da odgovori na bilo kakav potencijalni bezbednosni incident”, zaključeno je u saopštenju.

Vojni analitičar Aleksandar Radić tvrdi da Srbi nemaju previše razloga za zabrinutost, dok u parlamentarnim strankama smatraju da je najavljeno povlačenje međunarodnih snaga posledica loše procene bezbednosne situacije na terenu. Radić je za agenciju Beta rekao da, i pored najavljenog smanjenja broja vojnika, na Kosovu ostaje dovoljno pripadnika međunarodnih vojnih snaga i dodao da Kfor redovno izvodi vežbe za brzo dovođenje pojačanja iz zemalja regiona. On je podsetio i da je, posle nasilja nad Srbima marta 2004. godine, sa Srbijom sklopljen sporazum koji omogućava da, u slučaju potrebe, neophodne snage budu prebačene vazdušnim putem iz BiH na Kosovo.

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Marko Đurišić, međutim, kaže da bi želeo da veruje da je bezbednosna situacija takva da zahteva manje prisustvo vojnika Kfora. „Bojim se, međutim, da loše iskustvo iz 2004. ne daje za pravo da verujemo da je ta procena dobra. Ako je ta procena bazirana na činjenici da su formirane Kosovske bezbednosne snage, nealbanski građani imaju razloga za zabrinutost”, smatra Đurišić.

Sličan stav ima i Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije. Prema njegovoj oceni takva odluka ima za cilj da se polako uništi mandat Rezolucije 1244. „Unmik je više-manje otišao, ostao je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN koji ima zadatak da privoli Beograd i Prištinu na pregovore oko statusa Srba. Odluka o smanjenju broja vojnika Kfora u potpunosti je u skladu sa planom Martija Ahtisarija. Po aneksu 11 tog plana NATO treba da preuzme kompletnu bezbednosnu kontrolu na Kosovu”, kaže Samardžić.

Za Srpsku radikalnu stranku odlazak Kfora nije ništa neočekivano. Formiranjem bezbednosnih snaga Kosova i povlačenje Kfora, prema rečima Dragana Todorovića, zamenika predsednika SRS-a, samo su različite faze otimanja Kosova koje je počelo 1999. godine. On tvrdi da će najveću odgovornost za pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu posle povlačenja Kfora snositi Demokratska stranka i predsednik Boris Tadić jer su pristali da se na Kosovu instalira Euleks. Za člana Predsedništva Srpske napredne stranke Borislava Pelevića, nije sporno da će na Kosovu ostati Amerikanci jer u protivnom ne bi gradili tamo jednu od svojih najvećih baza u svetu.