Одлазак Кфора угрозио би безбедност Срба

И док се у Бриселу негирају најаве о смањењу броја припадника Кфора, из Приштине стижу другачије вести. Међу првима са Косова могао би да се повуче британски контингент. Како је јуче најавила британска амбасада у Приштини, они ће већ крајем марта почети да смањују своје војне снаге са образложењем да је побољшана безбедносна ситуација.

У саопштењу британског министарства одбране, које преноси амбасада, наводи се да британски контингент Кфора тренутно има 167 војника и да ће те снаге бити смањене „на мали број положаја у периоду између краја марта и 1. септембра 2009. године”, преноси Танјуг. Одлуку о смањењу броја британских војника на Косову донео је врховни командант снага НАТО-ау Европи генерал Џон Кредок који је, како је наведено у саопштењу, оценио да „одређени допринос, који у овом тренутку, у оквиру снага НАТО-а на Косову, обезбеђује Велика Британија, није више неопходан”.

„Најбитнији кораци у успостављању независности Косова прошли су без већих инцидената и ситуација је генерално мирна. Европска мисија владавине права на Косову (Еулекс) недавно се распоредила по територији Косова. Имајући у видуову чињеницу, као и да се преко 14.000 припадника Северноатлантске алијансе још увек налази на терену, НАТО је и даље у прилици да одговори на било какав потенцијални безбедносни инцидент”, закључено је у саопштењу.

Војни аналитичар Александар Радић тврди да Срби немају превише разлога за забринутост, док у парламентарним странкама сматрају да је најављено повлачење међународних снага последица лоше процене безбедносне ситуације на терену. Радић је за агенцију Бета рекао да, и поред најављеног смањења броја војника, на Косову остаје довољно припадника међународних војних снага и додао да Кфор редовно изводи вежбе за брзо довођење појачања из земаља региона. Он је подсетио и да је, после насиља над Србима марта 2004. године, са Србијом склопљен споразум који омогућава да, у случају потребе, неопходне снаге буду пребачене ваздушним путем из БиХ на Косово.

Председник Извршног одбора Демократске странке Марко Ђуришић, међутим, каже да би желео да верује да је безбедносна ситуација таква да захтева мање присуство војника Кфора. „Бојим се, међутим, да лоше искуство из 2004. не даје за право да верујемо да је та процена добра. Ако је та процена базирана на чињеници да су формиране Косовске безбедносне снаге, неалбански грађани имају разлога за забринутост”, сматра Ђуришић.

Сличан став има и Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије. Према његовој оцени таква одлука има за циљ да се полако уништи мандат Резолуције 1244. „Унмик је више-мање отишао, остао је специјални представник генералног секретара УН који има задатак да приволи Београд и Приштину на преговоре око статуса Срба. Одлука о смањењу броја војника Кфора у потпуности је у складу са планом Мартија Ахтисарија. По анексу 11 тог плана НАТО треба да преузме комплетну безбедносну контролу на Косову”, каже Самарџић.

За Српску радикалну странку одлазак Кфора није ништа неочекивано. Формирањем безбедносних снага Косова и повлачење Кфора, према речима Драгана Тодоровића, заменика председника СРС-а, само су различите фазе отимања Косова које је почело 1999. године. Он тврди да ће највећу одговорност за погоршање безбедносне ситуације на Косову после повлачења Кфора сносити Демократска странка и председник Борис Тадић јер су пристали да се на Косову инсталира Еулекс. За члана Председништва Српске напредне странке Борислава Пелевића, није спорно да ће на Косову остати Американци јер у противном не би градили тамо једну од својих највећих база у свету.