Deponija kao sirovinska baza

Kragujevac – Malo pre afere sa sumnjivim buradima iz gornjomilanovačke firme „Zvezda-Helios“, koja su mimo propisa i zakona, izgleda, lagerovana širom Srbije, kragujevačka vlast se suočila sa sličnim problemom. Otpad iz „Zastave“, zaostao posle bombardovanja NATO-a, trebalo je negde izmestiti zbog dolaska „Fijata“, ali su meštani Opornice, čije je staro pepelište oglašeno kao najpovoljnija lokacija, odbili da ga prihvate. Blokirali su puteve i samo pepelište, a jedno od njihovih pitanja je bilo i zašto se fabrički šut, ako nije štetan po zdravlje, ne odlaže na glavnoj gradskoj deponiji u Jovanovcu.

Zoran Jovanović, sada član Gradskog veća za komunalnu privredu, a pre toga direktor „Čistoće“, tada je izjavio da na deponiji u Jovanovcu nema mesta, te da bi odlaganje 25.000 kubika šuta iz „Zastave“ skratilo vek trajanja glavne gradske deponije. U tom slučaju, kako je objasnio, jovanovačka deponija bi bila popunjena do jeseni ove godine!

U izjavi za naš list, Jovanović je ublažio dramatičnost prethodno date procene:

– Na deponiji u Jovanovcu ima prostora za još oko 80.000 do 120.000 kubika otpada, u zavisnosti od sleganja zemljišta. Iz Kragujevca se svake godine tamo odloži 77.000 kubika, to znači da bi glavna gradska deponija postala tesna tek za godinu do godinu i po dana. Osim toga, pomenuta deponija, površine 16,5 hektara, biće proširena za 10 hektara, a grad je spreman i za povezivanje sa privatnim partnerom, koji će u ovu priču ući sa novom tehnologijom za savremen tretman otpada – kaže Jovanović, ne želeći da precizira koje su firme zainteresovane za ovaj aranžman, ali je napomenuo da će odluka o definisanju uslova pod kojima će grad ući u partnerstvo biti doneta na jednoj od narednih sednica skupštine.

– Izbor partnera zavisiće, pre svega, od tehnologije koju bude ponudio. Tu ima više varijanti, od reciklaže i separacija do izgradnje spalionice, koja je nešto skuplji sistem, ali bismo na taj način iz otpada mogli da dobijemo električnu ili toplotnu energiju. Razmišljamo i o preradi organskog otpada, ostataka hrane i biljaka, koji čine 65 odsto ukupnog otpada. Od toga bi mogao da se pravi takozvani kompost, pogodan za đubrenje njiva i vrtova – objašnjava naš sagovornik.

Jovanović kaže da svaka tehnologija ima svoju cenu i napominje da je ona od pet miliona do 50 miliona evra. To je, smatra on, još jedan razlog da se uđe u partnerstvo sa privatnim sektorom, jer grad nije u mogućnosti da sam finansira nabavku tako skupe opreme.

-----------------------------------------------------------

Dulićeva pohvala

Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji su, kako je to istakao i resorni ministar Oliver Dulić, „sistemski prišli rešavanju problema odlaganja otpada“. Dulić je na sastanku sa predstavnicima gradova i opština, povodom akcije „Očistimo Srbiju“, izjavio da svi „treba da se ugledaju na Kragujevac, ako žele da dobiju novac“. Kragujevac je, inače, već konkurisao za 15 miliona dinara za čišćenje vodotokova i 16 divljih deponija na području grada.