Депонија као сировинска база

Крагујевац – Мало пре афере са сумњивим бурадима из горњомилановачке фирме „Звезда-Хелиос“, која су мимо прописа и закона, изгледа, лагерована широм Србије, крагујевачка власт се суочила са сличним проблемом. Отпад из „Заставе“, заостао после бомбардовања НАТО-а, требало је негде изместити због доласка „Фијата“, али су мештани Опорнице, чије је старо пепелиште оглашено као најповољнија локација, одбили да га прихвате. Блокирали су путеве и само пепелиште, а једно од њихових питања је било и зашто се фабрички шут, ако није штетан по здравље, не одлаже на главној градској депонији у Јовановцу.

Зоран Јовановић, сада члан Градског већа за комуналну привреду, а пре тога директор „Чистоће“, тада је изјавио да на депонији у Јовановцу нема места, те да би одлагање 25.000 кубика шута из „Заставе“ скратило век трајања главне градске депоније. У том случају, како је објаснио, јовановачка депонија би била попуњена до јесени ове године!

У изјави за наш лист, Јовановић је ублажио драматичност претходно дате процене:

– На депонији у Јовановцу има простора за још око 80.000 до 120.000 кубика отпада, у зависности од слегања земљишта. Из Крагујевца се сваке године тамо одложи 77.000 кубика, то значи да би главна градска депонија постала тесна тек за годину до годину и по дана. Осим тога, поменута депонија, површине 16,5 хектара, биће проширена за 10 хектара, а град је спреман и за повезивање са приватним партнером, који ће у ову причу ући са новом технологијом за савремен третман отпада – каже Јовановић, не желећи да прецизира које су фирме заинтересоване за овај аранжман, али је напоменуо да ће одлука о дефинисању услова под којима ће град ући у партнерство бити донета на једној од наредних седница скупштине.

– Избор партнера зависиће, пре свега, од технологије коју буде понудио. Ту има више варијанти, од рециклаже и сепарација до изградње спалионице, која је нешто скупљи систем, али бисмо на тај начин из отпада могли да добијемо електричну или топлотну енергију. Размишљамо и о преради органског отпада, остатака хране и биљака, који чине 65 одсто укупног отпада. Од тога би могао да се прави такозвани компост, погодан за ђубрење њива и вртова – објашњава наш саговорник.

Јовановић каже да свака технологија има своју цену и напомиње да је она од пет милиона до 50 милиона евра. То је, сматра он, још један разлог да се уђе у партнерство са приватним сектором, јер град није у могућности да сам финансира набавку тако скупе опреме.

-----------------------------------------------------------

Дулићева похвала

Крагујевац је један од ретких градова у Србији који су, како је то истакао и ресорни министар Оливер Дулић, „системски пришли решавању проблема одлагања отпада“. Дулић је на састанку са представницима градова и општина, поводом акције „Очистимо Србију“, изјавио да сви „треба да се угледају на Крагујевац, ако желе да добију новац“. Крагујевац је, иначе, већ конкурисао за 15 милиона динара за чишћење водотокова и 16 дивљих депонија на подручју града.