Rizik siromaštva

Paket socijalnih mera koji će Vlada Srbije doneti kako bi se zaustavio rast siromaštva biće uglavnom usmeren na starije od 65 godina i decu, najavljeno je na Konferenciji o primeni Strategije za smanjenje siromaštva. Potpredsednik vlade Božidar Đelić rekao je da je udeo siromašnih smanjen sa 14 odsto u 2003. na sedam procenata u ovoj godini, ali da je u poslednjem kvartalu prošle godine došlo do stagnacije tog pada zbog uticaja globalne ekonomske krize.

Prema njegovim rečima, vlada će 14. maja izaći s paketom mera koje podrazumevaju i jačanje kapaciteta institucija, a za to će se koristiti i sredstva Svetske banke za decentralizaciju socijalnih usluga. Vlada će obezbediti dodatnih nekoliko milijardi dinara za suzbijanje siromaštva, ali nema mnogo manevarskog prostora pošto predstoje teški pregovori sa MMF-om koji zahteva štednju, tako da će morati da se obavi preraspodela sredstava u oblasti javnog sektora, kazao je Đelić.

On je napomenuo da za poslednjih osam godina nije bilo raslojavanja u društvu i da je posebno rasla potrošnja niže srednje klase, a na to je najviše uticaja imao rast bruto domaćeg proizvoda. Prošle godine 7,9 odsto stanovnika bilo je ispod linije siromaštva, a najviše siromašnih bilo je u Vojvodini, rekao je Đelić i dodao da je siromašno 20 odsto nezaposlenih, 10 odsto dece i 10 odsto starijih od 65 godina, a pogođeni su i oni koji žive sami, samohrane majke, seoska domaćinstva i porodice sa više od šest članova.

Đelić je rekao da se bolje stanje očekuje kroz ubrzanje evrointegracija i korišćenje evropskih fondova, a naredne godine IPA fondovi trebalo bi da se transformišu u podršku budžetu.

Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić kazao je da u Srbiji 125.000 starijih od 65 godina i 150.000 dece živi u siromaštvu i još toliko ih je na granici siromaštva. Prema njegovim rečima, između 50.000 i 100.000 starih ljudi je bez bilo kakvih primanja, a u Srbiji je i 98.000 izbeglica i 205.000 interno raseljenih. On očekuje da će poseban socijalni problem biti radnici koji ostanu bez posla kao tehnološki višak, oni koji dobiju otkaze u privatizovanim firmama, kao i stariji radnici niskog obrazovanja. Istovremeno, očekuje se i povratak velikog broja naših radnika iz inostranstva koji će ostati bez posla zbog ekonomske krize, pa tako i bez sredstava, ukazao je Ljajić.

On je dodao da je posebno teško stanje na celokupnom jugu Srbije i da vlada mora da obrati pažnju na te regione gde nema nikakve privredne perspektive i gde se pogoršava demografska slika. „Potrebna je revizija i kontrola socijalnih davanja, jer mnogi primaju znatna sredstva bez realnog osnova”, rekao je ministar Ljajić.

A predsednik parlamentarnog odbora za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić izjavila je da je Skupština do sada usvojila 142 od potrebna 174 zakona u oblasti socijalne politike i najavila da će se parlament tom problematikom baviti naredne dve sednice.

Predstavnik Evropske komisije u Srbiji Alberto Kamarata rekao je da ta komisija treba da finansijskim sredstvima podrži Srbiju u prevazilaženju krize, jer je borba protiv siromaštva ključna da bi društvo moglo da se kreće ka Evropskoj uniji. On je istakao da postoji rizik novog siromaštva u uslovima krize i da treba nastojati da se ono bar ne povećava, koordinacijom svih struktura vlasti.

Bivša ministarka za rad i socijalnu politiku Gordana Matković istakla je da borba protiv siromaštva i socijalna inkluzija treba da ostanu prioritet, jer cenu ekonomske krize ne treba da plate najugroženiji. Država mora da vodi racionalniju raspodelu u socijalnom sektoru i da ubrizga više novca u taj program, smatra ona.

-----------------------------------------------------------

Razbijanje monopola

Potpredsednik vlade Božidar Đelić izrazio je očekivanje da će zakon o zaštiti konkurencije, koji treba da bude usvojen iduće nedelje, doprineti da cene osnovnih životnih namirnica padnu, jer će biti „razbijeni monopoli”.

Tanjug