Ризик сиромаштва

Пакет социјалних мера који ће Влада Србије донети како би се зауставио раст сиромаштва биће углавном усмерен на старије од 65 година и децу, најављено је на Конференцији о примени Стратегије за смањење сиромаштва. Потпредседник владе Божидар Ђелић рекао је да је удео сиромашних смањен са 14 одсто у 2003. на седам процената у овој години, али да је у последњем кварталу прошле године дошло до стагнације тог пада због утицаја глобалне економске кризе.

Према његовим речима, влада ће 14. маја изаћи с пакетом мера које подразумевају и јачање капацитета институција, а за то ће се користити и средства Светске банке за децентрализацију социјалних услуга. Влада ће обезбедити додатних неколико милијарди динара за сузбијање сиромаштва, али нема много маневарског простора пошто предстоје тешки преговори са ММФ-ом који захтева штедњу, тако да ће морати да се обави прерасподела средстава у области јавног сектора, казао је Ђелић.

Он је напоменуо да за последњих осам година није било раслојавања у друштву и да је посебно расла потрошња ниже средње класе, а на то је највише утицаја имао раст бруто домаћег производа. Прошле године 7,9 одсто становника било је испод линије сиромаштва, а највише сиромашних било је у Војводини, рекао је Ђелић и додао да је сиромашно 20 одсто незапослених, 10 одсто деце и 10 одсто старијих од 65 година, а погођени су и они који живе сами, самохране мајке, сеоска домаћинства и породице са више од шест чланова.

Ђелић је рекао да се боље стање очекује кроз убрзање евроинтеграција и коришћење европских фондова, а наредне године ИПА фондови требало би да се трансформишу у подршку буџету.

Министар за рад и социјална питања Расим Љајић казао је да у Србији 125.000 старијих од 65 година и 150.000 деце живи у сиромаштву и још толико их је на граници сиромаштва. Према његовим речима, између 50.000 и 100.000 старих људи је без било каквих примања, а у Србији је и 98.000 избеглица и 205.000 интерно расељених. Он очекује да ће посебан социјални проблем бити радници који остану без посла као технолошки вишак, они који добију отказе у приватизованим фирмама, као и старији радници ниског образовања. Истовремено, очекује се и повратак великог броја наших радника из иностранства који ће остати без посла због економске кризе, па тако и без средстава, указао је Љајић.

Он је додао да је посебно тешко стање на целокупном југу Србије и да влада мора да обрати пажњу на те регионе где нема никакве привредне перспективе и где се погоршава демографска слика. „Потребна је ревизија и контрола социјалних давања, јер многи примају знатна средства без реалног основа”, рекао је министар Љајић.

А председник парламентарног одбора за смањење сиромаштва Снежана Стојановић-Плавшић изјавила је да је Скупштина до сада усвојила 142 од потребна 174 закона у области социјалне политике и најавила да ће се парламент том проблематиком бавити наредне две седнице.

Представник Европске комисије у Србији Алберто Камарата рекао је да та комисија треба да финансијским средствима подржи Србију у превазилажењу кризе, јер је борба против сиромаштва кључна да би друштво могло да се креће ка Европској унији. Он је истакао да постоји ризик новог сиромаштва у условима кризе и да треба настојати да се оно бар не повећава, координацијом свих структура власти.

Бивша министарка за рад и социјалну политику Гордана Матковић истакла је да борба против сиромаштва и социјална инклузија треба да остану приоритет, јер цену економске кризе не треба да плате најугроженији. Држава мора да води рационалнију расподелу у социјалном сектору и да убризга више новца у тај програм, сматра она.

-----------------------------------------------------------

Разбијање монопола

Потпредседник владе Божидар Ђелић изразио је очекивање да ће закон о заштити конкуренције, који треба да буде усвојен идуће недеље, допринети да цене основних животних намирница падну, јер ће бити „разбијени монополи”.

Танјуг