Nasilan gazda, nasilan pas

U višegodišnjem proučavanju Pensilvanijskog univerziteta (SAD) posvećenom vlasnicima pasa koji koriste postupke sukobljavanja ili suprotstavljanja u obuci nasilnih ljubimaca, veterinarski istraživači su zapazili da će većina ovih životinja nastaviti da bude takva ukoliko se obuka ne promeni. Istraživanje je objavljeno u najnovijem izdanju časopisa „Primenjene nauke o životinjskom ponašanju”.

Istovremeno se pokazalo da načini podučavanja koji ne podrazumevaju suprotstavljanje ili su neopredeljeni, poput dodatnih vežbi ili nagrada, izazivaju veoma malo agresivnih odgovora.

Razlog broj jedan zbog kojeg vlasnici pasa vode svoje ljubimce širom SAD veterinarima koji se bave ponašanjem životinja jeste da popravi nasilno ponašanje, objašnjava Megan Heron, rukovodilac dotičnog izučavanja. Naše istraživanje, nastavlja ona, obelodanilo je da mnogi metodi obuke zasnovani na sukobljavanju – piljenje u životinju, udaranje ili zastrašivanje – malo doprinose ispravljanju neželjenog ponašanja i mogu izazvati nasilan odgovor.

Naučni tim s Fakulteta veterinarske medicine (Pensilvanijski univerzitet) navodi da veterinari opšte prakse savetuju vlasnike u vezi s rizicima koji se tiču takve obuke i daju im smernice i napisana uputstva za bezbedno usmeravanje ponašanja. Veterinari na Odseku za kliničke studije Megan Heron, Frensis Šofer i Ilana Rajsner izučili su 30 stavki za vlasnike pasa koji su zakazali preglede posmatranja ponašanja na Veterinarskom fakultetu. U upitniku je trebalo da odgovore kako su ranije postupali u slučaju nasilnog ponašanja, da li je bilo pozitivnih, negativnih ili neutralnih učinaka na pseće vladanje i jesu li agresivne reakcije posledica metoda koje koriste. Traženo je, takođe, da navedu gde su naučili tehniku obuke koju koriste.

Od 140 popunjenih upitnika, najčešće nabrojani izvori preporuke bili su „sam” i „dreseri”. Nekoliko načina suprotstavljajućeg obučavanja, kao što su „udariti ili šutnuti psa zbog neželjenog ponašanja” (43 odsto), „režati na psa” (41), „fizički prisiliti psa da ispusti predmet iz usta” (39), „okretanje psa na leđa i držanje” (31), „piljenje u psa” (30), „fizički prisiliti psa da leži” (29) i „hvatanje psa za čeljust i drmanje” (26) izazvali su nasilan odgovor kod najmanje 25 posto pasa na kojima su primenjeni. Uz to, verovatnoća da će psi dovedeni u bolnicu zbog agresivnog ponašanja prema poznatim ljudima reagovati agresivno na neke konfrontacione tehnike bila je veća nego u slučaju onih koji su stigli zbog drugačijeg ponašanja.

Dotična studija osvetljava rizike dresure zasnovane na dominaciji, koju su popularnom učinili televizija, knjige i promotori dresure zasnovane na kažnjavanju, naglašava Megan Heron. Ove tehnike izazivaju strah i mogu dovesti do agresije uperene protiv vlasnika.

Pre nego što zatraže savet veterinara, mnogi vlasnici pasa pokušaju s tehnikama menjanja ponašanja koje predlažu različiti izvori. Preporuke često obuhvataju oblike dresure suprotstavljanjem navedenom u ovom istraživanju koje može izazvati zastrašeno ili odbrambeno nasilno ponašanje. Verovatno su koreni upotrebe ponikli iz ideje da je pseća nasilnost utkana u potrebi za društvenom dominacijom ili nedostatku dominacije koji ispoljava vlasnik. Pristalice takvog pristupa u obučavanju domaćih životinja predlažu vlasnicima da preuzmu „alfa” ulogu ili ulogu vođe čopora.