Žargon je bogatstvo jezika

Svakom srednjoškolcu je zanimljivo da „Zločin i kaznu” prepriča svom drugu u nekolikoreči, kako je neki „dekintirani” student „overio” babu. Međutim, jedan će se žargon razvijati kod, recimo, učenika ugostiteljske škole u Nišu, a sasvim drugi kod polaznika Filološke gimnazije u Beogradu. Tu ima ogromnih razlika–njih diktiraju lokalni govor koji ih okružuje, socijalno stanje, pa i tematika same škole i zadaci koje ona postavlja pred učenike, kaže za „Politiku” dr Mihailo Šćepanović sa Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. On objašnjava da je šatrovački govor, žargon ili sleng osobina svih jezika, a posledica je raslojavanja jezika po više osnova.

–U pitanju je teritorijalno i socijalno raslojavanje jezika: teritorijalno na varijante, govorne tipove i govore, a socijalno na jezike socijalnih grupa, gde spada i takozvani šatrovački govor. On se zatim može deliti po uzrastima, ali i na govore određenih profesionalnih ili drugih grupa, poput majstora, osuđenika, vojnika – kažeŠćepanović. Po njegovim rečima, šatrovački govor nastaje iz potrebe da se kaže nešto što neko drugi neće razumeti, a mladim ljudima je naročito interesantno da na taj način međusobno komuniciraju. On smatra da se upotrebom šatrovačkog govora srpski jezik ne osiromašuje, negoupotpunjuje i bogati.

Šćepanović tvrdi da suglavni podstrekači jezičke nekulture u današnje vreme kod Srba postali mas-mediji.

– Imamo atak na jezik sa praktično najmerodavnijeg mesta, jer se zna kakvu snagu mediji imaju. Većini televizija je, čast izuzecima, bitnije kakve voditeljka ima noge,nego koliko poznaje srpski jezik. Pored toga, svako od voditelja je poneo iz svog lokalnog okruženja neke osobine, nije naučio akcenatske norme srpskog jezika, i to olako prenosi na ekran, što će jedan deo populacije da shvati kao ispravno. A ako svi koriste određene izraze, onda će to i nas normativiste naterati da takve izraze, ako ništa drugo, uvrstimo u sinonimske kategorije.

Šćepanović smatra da o očuvanju čistote srpskog jezika, koji je i glavni projektor nacionalne kulture, mora da brine država.

–Nastavnici u osnovnim školama pravilno decu nauče gramatičkom izražavanju, ali onog trenutka kad uđu u srednju školu, izuzev gimnazija, učenici više praktično i ne uče gramatiku. Onda odu na fakultet, opet kažem, osim usko stručnih, odakle izađu kao intelektualci sa osnovnoškolskim znanjem gramatike srpskog jezika. To je naše činjenično stanje.

-----------------------------------------------------------

Prepričana „lektira”

Nečista krv

Tipa ožene starijom ribom. On provali da je njegov ćale ziguje, to ga totalno sj… Cela knjiga je seks, samo tako.

Koštana

Koštana je igračica u diskoteci i žešća riba, a na nju se naložio neki buržuj i hoće da je ženi, a ona neće. Frka joj je da neće moći da bleji po gradu jer je njegova porodica neka ozbiljna... Celu knjigu kuka neki matorac za svojom mladosti i smara sve ostale, a knjiga je žešće nerazumljiva jer je na vranjanskom.

Dundo Maroje

E, ortak, za ovo ti treba rečnik da bi skapirao jer je na nekom jeziku iz Dubrovnika.

Taj Maroje je neki bogat trgovac, ali stipsa, a sin mu gradski blejač. Pošalje on sina u Veneciju da kao razvije biznis, dao mu kintu i robu, a on tamo juri ribe i kreše neku kurvu, koja mu je izvukla sve pare. Starac pođe za njim, hoće da ga vrati nazad, pa sin smisli foru da izvuče pare od te svoje ženske i da pokaže ocu da je napravio biznis...

Ne zna se dalje šta je bilo, jer je neko izgubio kraj knjige.