Жаргон је богатство језика

Сваком средњошколцу је занимљиво да „Злочин и казну” преприча свом другу у неколикоречи, како је неки „декинтирани” студент „оверио” бабу. Међутим, један ће се жаргон развијати код, рецимо, ученика угоститељске школе у Нишу, а сасвим други код полазника Филолошке гимназије у Београду. Ту има огромних разлика–њих диктирају локални говор који их окружује, социјално стање, па и тематика саме школе и задаци које она поставља пред ученике, каже за „Политику” др Михаило Шћепановић са Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду. Он објашњава да је шатровачки говор, жаргон или сленг особина свих језика, а последица је раслојавања језика по више основа.

–У питању је територијално и социјално раслојавање језика: територијално на варијанте, говорне типове и говоре, а социјално на језике социјалних група, где спада и такозвани шатровачки говор. Он се затим може делити по узрастима, али и на говоре одређених професионалних или других група, попут мајстора, осуђеника, војника – кажеШћепановић. По његовим речима, шатровачки говор настаје из потребе да се каже нешто што неко други неће разумети, а младим људима је нарочито интересантно да на тај начин међусобно комуницирају. Он сматра да се употребом шатровачког говора српски језик не осиромашује, негоупотпуњује и богати.

Шћепановић тврди да суглавни подстрекачи језичке некултуре у данашње време код Срба постали мас-медији.

– Имамо атак на језик са практично најмеродавнијег места, јер се зна какву снагу медији имају. Већини телевизија је, част изузецима, битније какве водитељка има ноге,него колико познаје српски језик. Поред тога, свако од водитеља је понео из свог локалног окружења неке особине, није научио акценатске норме српског језика, и то олако преноси на екран, што ће један део популације да схвати као исправно. А ако сви користе одређене изразе, онда ће то и нас нормативисте натерати да такве изразе, ако ништа друго, уврстимо у синонимске категорије.

Шћепановић сматра да о очувању чистоте српског језика, који је и главни пројектор националне културе, мора да брине држава.

–Наставници у основним школама правилно децу науче граматичком изражавању, али оног тренутка кад уђу у средњу школу, изузев гимназија, ученици више практично и не уче граматику. Онда оду на факултет, опет кажем, осим уско стручних, одакле изађу као интелектуалци са основношколским знањем граматике српског језика. То је наше чињенично стање.

-----------------------------------------------------------

Препричана „лектира”

Нечиста крв

Типа ожене старијом рибом. Он провали да је његов ћале зигује, то га тотално сј… Цела књига је секс, само тако.

Коштана

Коштана је играчица у дискотеци и жешћа риба, а на њу се наложио неки буржуј и хоће да је жени, а она неће. Фрка јој је да неће моћи да блеји по граду јер је његова породица нека озбиљна... Целу књигу кука неки маторац за својом младости и смара све остале, а књига је жешће неразумљива јер је на врањанском.

Дундо Мароје

Е, ортак, за ово ти треба речник да би скапирао јер је на неком језику из Дубровника.

Тај Мароје је неки богат трговац, али стипса, а син му градски блејач. Пошаље он сина у Венецију да као развије бизнис, дао му кинту и робу, а он тамо јури рибе и креше неку курву, која му је извукла све паре. Старац пође за њим, хоће да га врати назад, па син смисли фору да извуче паре од те своје женске и да покаже оцу да је направио бизнис...

Не зна се даље шта је било, јер је неко изгубио крај књиге.