GORAN SVILANOVIĆ

Izgleda da nisu sve cigle iz Berlinskog zida završile u muzejima. Neke kao da su iskorišćene da se tvrđava Evropa opaše novim zidom, šengenskim. Šengenski zid danas oštrije polarizuje Evropu nego nekada Berlinski.

Sloboda kretanja građana Srbije i ostalih na Zapadnom Balkanu dvostruko je ograničena. Nije moguće slobodno putovati u zemlje EU i druge koje su potpisnice Šengenskog ugovora, ali je sve teže putovati i u najbliže susedne zemlje. Da bi ispunile uslove za ulazak u EU, zemlje iz regiona počele su jedne drugima da uvode vize. Pred ulazak  prva je to uradila Mađarska, sledila ju je Rumunija, a uskoro bi slično trebalo da uradi i Bugarska. U takvim okolnostima će sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine biti samo "mrtvo slovo na papiru".

Građani ovaj dvostruki šengenski zid osećaju kao dodatno povećanje izolacije Srbije. Kada se tome doda relativno siromaštvo i produbljivanje ekonomskog jaza između regiona i ostalih delova Evrope, taj osećaj izolovanosti postaje nepodnošljiv.

Članice EU koriste dva argumenta kao objašnjenje za ovakav šengenski zid. Jedan je potreba zaštite bezbednosti svojih građana, a drugi je strah od povećanja konkurencije na tržištu radne snage u Evropi zbog moguće navale jeftine radne snage sa istoka i sa Balkana. Prvi argument ne stoji. Uvažavajući opravdani strah od terorizma, naročito posle tragedije u Madridu i niza napada u Londonu ili u drugim delovima Evrope, ipak ne možemo a da ne primetimo da su neki optuženi za ratne zločine nađeni na teritoriji Šengena, na primer Ante Gotovina. Ili da je Bagzi Milenković nađen u Grčkoj sa urednom vizom, kao i činjenicu da su oni kojima se danas sudi u Beogradu za ubistvo premijera Đinđića, svi imali šengenske vize. Postaje očigledno da ubice i kriminalci slobodno putuju unutar Šengena, a da obični građani Srbije to ne mogu.

Takođe, oni koji zaista po svaku cenu žele da odu iz Srbije da bi radili u zemljama EU, to takođe mogu da urade. Na "crnom tržištu" cena šengenske vize je oko 1.500 evra. Osim toga, kada je građanima Rumunije i Bugarske, pre nekoliko godina, omogućeno da slobodno putuju, došlo je samo do neznatnog povećanja broja radnika, nije se dogodilo da hiljade krenu na rad u Nemačku ili Austriju, iz prostog razloga što su oni već odavno tamo i sada su samo legalizovali svoj status. Dakle, ni ovaj razlog za opstanak šengenskog zida ne deluje ubedljivo.

Do kraja ove godine Srbija će potpisati sporazum sa EU o olakšavanju viznog režima. Takav sporazum već su potpisale Rusija i Ukrajina. Njime će biti omogućeno da studenti i njihovi profesori, istraživači, mogu da, po pojednostavljenoj i ubrzanoj proceduri, sa manje dokumenata i po nižoj ceni, dobiju dugotrajnije šengenske vize. Pored njih, olakšanje se predviđa, prema predlogu EU, i za državne službenike i poslovne ljude. Trebalo bi da podržimo našu vladu u njenom stavu da olakšanje obuhvati i učenike koji idu na ekskurzije, bolesne koji idu na lečenje, sportiste i umetnike.

Naravno, ovakvi zahtevi prema EU trebalo bi da budu praćeni ubrzanim donošenjem novih zakona o azilantima, izbeglicama, strancima, izdavanjem novih dokumenata sa visokim stepenom zaštite od falsifikata, unapređenjem integralnog upravljanja granicama i čitavim nizom mera koje bi trebalo našu graničnu službu da učine efikasnijom, a naše prijatelje u Evropi da uvere da i mi doprinosimo njihovoj bezbednosti.

Uz sve ovo, ne treba da zaboravimo ono što je naša glavna prepreka, to su evropski birači. Njih moramo da ohrabrimo da je Srbija stabilna i demokratska zemlja, da u njoj žive vredni ljudi koji dele sve vrednosti sa ostalim Evropljanima. U tome nam i Guča i Egzit mogu samo pomoći.