Basta: Nismo planirali atentat na Draškovića

Nekadašnji pripadnik Državne bezbednosti Stevan Basta potvrdio je juče da je u proleće 2000. godine vršio prismotru lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi, negirajući da je to bilo u cilju pripreme atentata za šta ga tereti optužnica Okružnog javnog tužilaštva. Protiv Baste, bivšeg šefa beogradskog centra DB-a, Milana Radonjića i nekadašnjeg načelnika za unutrašnji ekstremizam u tom centru Ratka Romića, u Okružnom sudu u Beogradu vodi se postupak zbog pomaganja u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. godine.

Basta je odbacio navode optužnice koji ga terete da je svrha i namera praćenja Draškovića bilo pripremanje atentata na njega po nalogu Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SRJ.

– Radonjić mi je usmeno naložio da odem u Budvu i na licu mesta vidim da li postoje tehničke mogućnosti za prisluškivanje. Između ostalog, kakve su ulazne brave na kapiji i ulaznim vratima. Služba je imala informacije da Drašković treba da se sastane sa Amerikancem Nikolasom Hilom u Budvi, kao i da obavi druge kontakte sa bezbednosno interesantnim osobama za DB – rekao je Basta.

On je naveo i da su sumnjali da je Drašković upozoren da ga DB prisluškuje i da se zato sklonio u Budvu, a potencijalni cilj opservacije i fotografisanja Draškovićeve kuće trebalo je da bude postavljanje prislušnih uređaja. Optuženi je potvrdio da je u Budvu išao dva puta, u aprilu i u maju, po nalogu Radonjića i da je tamo fotografisao Draškovićevu kuću.

Radonjić je, prema njegovim saznanjima, fotografije i dokumentaciju koju je prikupio u Budvi predao načelniku Državne bezbednosti Radetu Markoviću, koji ih je prvi put izgubio, pa je morao da ide ponovo.

Basta je svojom odbranom potvrdio navode Radonjića, koji je prekjuče saslušan u sudu. Radonjić je rekao da je Drašković bio samo jedna od osoba koje je služba pratila, s obzirom na to da se u to vreme sastajao sa bezbednosno interesantnim osobama iz inostranstva.

Optužnica Okružnog tužilaštva Radonjića tereti da je po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a da su potom fotoalbum sa slikama predali Radomiru Markoviću.

Radomir Marković ranije je osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i na 40 godina zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.

Radonjić je oslobođen optužbi na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, a on, Basta i Romić u procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića pred Specijalnim sudom nisu bili optuženi, već su iskaz dali kao svedoci.

Prema najavi sudije, u ovom postupku kao svedoke bi trebalo saslušati više bivših funkcionera i radnika Državne bezbednosti – Radomira Markovića, Zorana Mijatovića, Gorana Petrovića, Veselina Lečića...

M. D.