U novu eru sa – greškom

Nova era u kontaktima između Vašingtona i Moskve počela je –lingvističkom omaškom. Umesto „resetovanja“ međusobnih odnosa, Hilari Klinton, američki državni sekretar, u petak je u Ženevi ruskom kolegi Sergeju Lavrovu ponudila – „previsoku cenu“! Na kutijici veličine dlana, sa velikim crvenim dugmetom u sredini, koju je Klintonova darivala Lavrovu, latiničnim slovima je pogrešno ispisana reč „peregruzka“. Trebalo je, naime, da piše „perezagruzka“(ruski: perezagruzka), što u stvari znači „resetovanje“.

Neprimereni gaf, svaljen po kratkom postupku na grešku prevodilaca Stejt departmenta, možda i ne bi izazvao preteranu pažnju da nije, po ko zna koji put, pokrenuo suštinsko pitanje: koliko se Amerikanci i Rusi zaista razumeju i kako koja strana shvata taj novi početak. Posebno u uslovima svetskog finansijskog sloma koji, ruku na srce, nije očekivala ni jedna od dve strane.

„Sovjetski mentalitet“

„Globalna ekonomska kriza samo će učvrstiti politički režim u Rusiji, pošto zvanična Moskva u potpunosti može da računa na ‘stabilno građanstvo’“, stoji u najnovijem izveštaju američkog analitičkog centra „Stratfor“. „Snaga aktuelnog režima počiva na dvema važnim činjenicama: na nepostojanju ozbiljnije opozicije i na podršci vojnih i specijalnih službi“, navode autori analize. Saglasno navedenom ide i procena da Rusija definitivno neće biti poprište masovnih protesta i političkih pritisaka, pošto u tamošnjem društvu i dalje dominira „sovjetski mentalitet“, tačnije shvatanje da su interesi države uvek iznad ličnih interesa.

„Ekonomska kriza kakva se danas širi svetom teško bi uzdrmala temelje svake druge države, ali ne i Rusije“, zaključuje se u izveštaju analitičkog centra, bliskog američkim specijalnim službama.

Ovako nedvosmislen zaključak „Stratfora“ i analize drugih sličnih institucija olakšali su Obaminoj administraciji povlačenje niza važnih poteza. Njihov cilj je jasan: izbeći dalje nepotrebne nesuglasice sa najvećom državom na svetu i, ako je moguće, pridobiti je za američke interese, barem one koji bi mogli da se okarakterišu i kao – opšti. „Sve ukazuje na to da je Moskva danas potrebnija Vašingtonu, nego obratno“, piše londonski „Tajms“. Potrebna mu je da bi „ohladila“ nuklearne ambicije Irana, stišala nervozu Sirijaca i Palestinaca u suočavanju sa Izraelom, završila balkansku priču, obezbedila normalno funkcionisanje evropske ekonomije...

Nema, stoga, nikakve sumnje da je centrala NATO-a u Briselu, upravo na insistiranje Vašingtona, ovih dana u potpunosti obnovila saradnju sa Moskvom, prekinutu posle avgustovskog mini-rata između Rusije i Gruzije. SAD su nagovestile i spremnost da odustanu od najavljenog instaliranja svog protivraketnog sistema u Evropi. Umesto toga „oživljava se“ raniji ruski predlog o zajedničkom kontrolisanju bezbednosti Starog kontinenta. Od rukovodstva u Kremlju je tražena (i dobijena) saglasnost za transport civilne opreme preko ruske teritorije, namenjene trupama koalicije u Avganistanu. Ukrajina i Gruzija su, barem na neko vreme, potisnute duboko u zapećak ideje o daljem širenju zapadnog vojnog uticaja na bivše sovjetske republike. Sve češće se spominje novo smanjenje broja nuklearnih bojevih glava. I, ne manje važno, Evropa je ponovo skrajnuta iz globalne igre, na terenu su glavni igrači – Moskva i Vašington. Upravo ono što odgovara obema stranama.

Razumljivi su ljutnja i razočarenje poljskog predsednika Leha Kačinjskog koji je sav svoj politički ugled uložio u vojnu saradnju sa Amerikancima. Normalno je i razočarenje lidera Ukrajine i Gruzije koji nisu čak ni pozvani na prolećnji samit alijanse mada su, nedavno, jednom nogom već bili prekoračili prag centrale u Briselu. Nemoć nisu krili ni lideri baltičkih zemalja čije je protivljenje obnavljanju saradnje NATO-a i Rusije, jednostavno, ignorisano.

Nema prostih rešenja

Barak Obama ne može mnogo da kalkuliše. Ratovi u Iraku i Avganistanu predugo traju, a rezultati ničim ne ukazuju da bi u bližoj budućnosti išta moglo biti bolje. Slično je i sa dešavanjima na Bliskom istoku, pa i na Korejskom poluostrvu, gde SAD imaju više interesa nego koristi.

Nema sumnje ni u to da vašingtonska administracija u svojoj želji da popravi odnose sa Rusijom još uvek ispipava teren. Mnoštvo analiza i komentara u američkim medijima, kroz koje se Obami više poručuje čega da se čuva nego šta da radi, vidno se kreće od okasnele agresije, karakteristične za doba Džordža Buša i Kondolize Rajs, do neočekivane pomirljivosti aktuelnog potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.

Ali, kako kažu poznavaoci, resetovanje kompjutera je sasvim prosta stvar. U politici takvih rešenja – nema. To su, uostalom, u Ženevi potvrdili i prevodioci Stejt departmenta.