У нову еру са – грешком

Нова ера у контактима између Вашингтона и Москве почела је –лингвистичком омашком. Уместо „ресетовања“ међусобних односа, Хилари Клинтон, амерички државни секретар, у петак је у Женеви руском колеги Сергеју Лаврову понудила – „превисоку цену“! На кутијици величине длана, са великим црвеним дугметом у средини, коју је Клинтонова даривала Лаврову, латиничним словима је погрешно исписана реч „peregruzka“. Требало је, наиме, да пише „perezagruzka“(руски: перезагрузка), што у ствари значи „ресетовање“.

Непримерени гаф, сваљен по кратком поступку на грешку преводилаца Стејт департмента, можда и не би изазвао претерану пажњу да није, по ко зна који пут, покренуо суштинско питање: колико се Американци и Руси заиста разумеју и како која страна схвата тај нови почетак. Посебно у условима светског финансијског слома који, руку на срце, није очекивала ни једна од две стране.

„Совјетски менталитет“

„Глобална економска криза само ће учврстити политички режим у Русији, пошто званична Москва у потпуности може да рачуна на ‘стабилно грађанство’“, стоји у најновијем извештају америчког аналитичког центра „Стратфор“. „Снага актуелног режима почива на двема важним чињеницама: на непостојању озбиљније опозиције и на подршци војних и специјалних служби“, наводе аутори анализе. Сагласно наведеном иде и процена да Русија дефинитивно неће бити поприште масовних протеста и политичких притисака, пошто у тамошњем друштву и даље доминира „совјетски менталитет“, тачније схватање да су интереси државе увек изнад личних интереса.

„Економска криза каква се данас шири светом тешко би уздрмала темеље сваке друге државе, али не и Русије“, закључује се у извештају аналитичког центра, блиског америчким специјалним службама.

Овако недвосмислен закључак „Стратфора“ и анализе других сличних институција олакшали су Обаминој администрацији повлачење низа важних потеза. Њихов циљ је јасан: избећи даље непотребне несугласице са највећом државом на свету и, ако је могуће, придобити је за америчке интересе, барем оне који би могли да се окарактеришу и као – општи. „Све указује на то да је Москва данас потребнија Вашингтону, него обратно“, пише лондонски „Тајмс“. Потребна му је да би „охладила“ нуклеарне амбиције Ирана, стишала нервозу Сиријаца и Палестинаца у суочавању са Израелом, завршила балканску причу, обезбедила нормално функционисање европске економије...

Нема, стога, никакве сумње да је централа НАТО-а у Бриселу, управо на инсистирање Вашингтона, ових дана у потпуности обновила сарадњу са Москвом, прекинуту после августовског мини-рата између Русије и Грузије. САД су наговестиле и спремност да одустану од најављеног инсталирања свог противракетног система у Европи. Уместо тога „оживљава се“ ранији руски предлог о заједничком контролисању безбедности Старог континента. Од руководства у Кремљу је тражена (и добијена) сагласност за транспорт цивилне опреме преко руске територије, намењене трупама коалиције у Авганистану. Украјина и Грузија су, барем на неко време, потиснуте дубоко у запећак идеје о даљем ширењу западног војног утицаја на бивше совјетске републике. Све чешће се спомиње ново смањење броја нуклеарних бојевих глава. И, не мање важно, Европа је поново скрајнута из глобалне игре, на терену су главни играчи – Москва и Вашингтон. Управо оно што одговара обема странама.

Разумљиви су љутња и разочарење пољског председника Леха Качињског који је сав свој политички углед уложио у војну сарадњу са Американцима. Нормално је и разочарење лидера Украјине и Грузије који нису чак ни позвани на пролећњи самит алијансе мада су, недавно, једном ногом већ били прекорачили праг централе у Бриселу. Немоћ нису крили ни лидери балтичких земаља чије је противљење обнављању сарадње НАТО-а и Русије, једноставно, игнорисано.

Нема простих решења

Барак Обама не може много да калкулише. Ратови у Ираку и Авганистану предуго трају, а резултати ничим не указују да би у ближој будућности ишта могло бити боље. Слично је и са дешавањима на Блиском истоку, па и на Корејском полуострву, где САД имају више интереса него користи.

Нема сумње ни у то да вашингтонска администрација у својој жељи да поправи односе са Русијом још увек испипава терен. Мноштво анализа и коментара у америчким медијима, кроз које се Обами више поручује чега да се чува него шта да ради, видно се креће од окаснеле агресије, карактеристичне за доба Џорџа Буша и Кондолизе Рајс, до неочекиване помирљивости актуелног потпредседника САД Џозефа Бајдена.

Али, како кажу познаваоци, ресетовање компјутера је сасвим проста ствар. У политици таквих решења – нема. То су, уосталом, у Женеви потврдили и преводиоци Стејт департмента.