Od minđuša ni traga

Zaječar – Čuveni mozaik „Venatori”, otkriven (kao prvi) na Gamzigradu 2. juna 1953. godine a zatim galantno poklonjen Josipu Brozu Titu 8. juna 1961. godine u Zaječaru, posle mnogo upornih potraga i ubeđivanja skrasio se konačno u zaječarskom muzeju 14. decembra 1995. godine. Još se, međutim, traga za skupocenim retkim minđušama tokajskog tipa (iz 14. veka, od srebra sa pozlatom), ali njih više nema u muzejskim zbirkama Beograda i Zaječara. Zaječarci bi rado da i taj dragoceni eksponat, zaveden u knjizi eksponata njihovog muzeja pod rednim brojem 160 još 1952. godine, ponovo imaju u svom muzeju, ali – njemu se zagubio svaki trag.

U potragu za nestalim minđušama sada su uključeni Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, i mr Maja Živić, kustos ovog muzeja. Živićeva nam je dala na uvid knjigu registar iz 1952. godine, a direktor Dimitrijević – onaj isti što je 1995. godine definitivno vratio dragoceni mozaik u Zaječar, istim kamionom kojim je dopremljen i tek izliveni spomenik Nikoli Pašiću – stavio nam je na uvid pismo koje je lično uputio Jovanki Broz. Pismo je upućeno 11. maja 2001. godine, sa molbom da se minđuše, kao dragocenost, vrate muzeju, ali – u Zaječar nije stigao nikakav odgovor.

U pomenutoj knjizi – registru, crvene boje, piše da su dragocene naušnice stigle u Zaječarski muzej otkupom od nekog seljaka iz zaječarskog sela Leskovca (za 800 dinara), koji ih je negde izorao u jednoj keramičkoj posudi sa više srebrnih novčića, još 1942. godine. A u „napomeni”, pored ovog eksponata, ispisanoj crvenom olovkom, 1968. godine, piše da je eksponat poklonjen Jovanki Broz.

Da su minđuše poklonjene nema nikakve sumnje jer je tada o toj „galantnosti” Zaječaraca pisala i ondašnja štampa. Ali, zašto ih sada nigde nema – to još nikome nije jasno. Pomenutu „napomenu” potpisala je tadašnja direktorka muzeja Ljubinka Vuković koja je na toj funkciji nasledila prvog direktora zaječarskog muzeja Vekoslava Popovića, koji već 14 godina nije među živima. On je pomogao gospođi Vuković da sačini onu napomenu.

Svojevremeno, Popović je detaljno ispričao novinaru „Politike” kako je inicirao prva istraživanja na Gamzigradu i kako je, po nalogu ondašnjih zaječarskih i timočkih čelnika, bio primoran (i ako se tome protivio) da mozaik specijalnim kamionom, tri dana posle odlaska „plavog voza” iz Zaječara, posebno upakovan, preveze do Beograda. Bivši direktor nije detaljisao o skupocenim naušnicama.

Popović je prisilno penzionisan 1967. godine. Bio je kategoričan u izjavi za „Politiku” da nikakav pisani trag o poklonima Titu tada nije ostavljen. Sećao se samo kako se pričalo da je inicijativa o poklonima potekla od tadašnjih visokih funkcionera Srbije Dragoslava Markovića i Viobrana Stanojevića.

U međuvremenu, utvrđeno je da su se „sporne” minđuše iz zaječarskog muzeja pojavile i na velikoj izložbi „Nakit kod Srba” u Muzeju primenjene umetnosti, 1969. godine. Posle toga, eksponat se nije vratio u Zaječar; nema ga ni u inventaru eksponata Muzeja istorije Jugoslavije, sačinjenom posle smrti Josipa Broza Tita.