Dvadesetorica bez dogovora

Uprkos jasnim signalima da svet čeka „privredno najteža godina od Drugog svetskog rata”, ministri finansija G-20 nisu uspeli da se preko vikenda dogovore šta je najvažniji prvi zajednički korak za izlazak iz krize. Amerika i Evropa (predvođena Nemačkom) uglađeno su se razišle sa londonskog sastanka, odlučne da ne odstupe od svojih osnovnih ubeđenja: Vašington da posrnuli bankarski sistem treba hitno ojačati novom lavinom budžetskih sredstava; briselska familija sa Angelom Merkel na čelu ostala je uporna u zahtevu da pre novog razbacivanja budžetskim novcem treba proveriti privredne efekte već uloženih državnih milijardi evra. Nagrizena atlantska osovina prošlog vikenda postigla je tek krajnje uopšteni dogovor, upozorile su agencije.

Elegantno sročeno saopštenje da se protiv krize treba boriti „svim raspoloživim sredstvima” – da je neophodno fondove MMF-a za pomoć najugroženijim zemljama „znatno dopuniti” i da su strože mere regulacije i nadzora globalnog finansijskog sistema nužne – razočaralo je svetske berze.

„Ministri finansija G-20 nisu postigli nikakav konkretan dogovor o stimulativnim fiskalnim merama na kojima insistiraju SAD, niti su izašli sa nekom novom idejom odakle bi na kreditno tržište mogao da poteče svež novac. Samit u Londonu predstavlja razočarenje”, prenosi agencija AFP.

Izgledi da aprilski samit G-20 u Londonu iznedri jedinstveni antikrizni praktikum nisu veliki, procenio je još u januaru Klaus Švab, predsednik Svetskog ekonomskog foruma. Danas tu prognozu javno potvrđuje ponašanje vodećih aktera, ali sasvim oprečna očekivanja nekih učesnika: Nemačke, ali i Rusije, Kine, Brazila, Indije... Prošlog vikenda na samo 62 kilometra od mesta održavanja ministarske konferencije u Horšamu, nemačka kancelarka Angela Merkel nije stigla da svrati. Posle ministarske konferencije samo su Nemačka i Francuska održale zajedničku konferenciju za štampu, na kojoj su insistirale da SAD „prvo treba da reformiše svoj bankarsko-finansijski sistem”.

Istovremeno, na drugom kraju sveta, kvartet zemalja u naglom privrednom razvoju, poznatiji pod akronimom BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina), zahtevao je da se na samitu G-20 razmotri hitna reforma Svetske banke i MMF-a – obe sa sedištem u Vašingtonu. Po BRIK-u, budući šefovi ovih uticajnih globalnih institucija treba da budu birani kroz „otvoreni proces, zasnovan na zaslugama kandidata, bez obzira na njihovu nacionalnost ili regionalnu pripadnost”. Posle Drugog svetskog rata ustalila se praksa da su na čelu MMF-a tradicionalno birani Evropljani, dok su Svetsku banku vodili američki državljani.

T. Vujić