Двадесеторица без договора

Упркос јасним сигналима да свет чека „привредно најтежа година од Другог светског рата”, министри финансија Г-20 нису успели да се преко викенда договоре шта је најважнији први заједнички корак за излазак из кризе. Америка и Европа (предвођена Немачком) углађено су се разишле са лондонског састанка, одлучне да не одступе од својих основних убеђења: Вашингтон да посрнули банкарски систем треба хитно ојачати новом лавином буџетских средстава; бриселска фамилија са Ангелом Меркел на челу остала је упорна у захтеву да пре новог разбацивања буџетским новцем треба проверити привредне ефекте већ уложених државних милијарди евра. Нагризена атлантска осовина прошлог викенда постигла је тек крајње уопштени договор, упозориле су агенције.

Елегантно срочено саопштење да се против кризе треба борити „свим расположивим средствима” – да је неопходно фондове ММФ-а за помоћ најугроженијим земљама „знатно допунити” и да су строже мере регулације и надзора глобалног финансијског система нужне – разочарало је светске берзе.

„Министри финансија Г-20 нису постигли никакав конкретан договор о стимулативним фискалним мерама на којима инсистирају САД, нити су изашли са неком новом идејом одакле би на кредитно тржиште могао да потече свеж новац. Самит у Лондону представља разочарење”, преноси агенција АФП.

Изгледи да априлски самит Г-20 у Лондону изнедри јединствени антикризни практикум нису велики, проценио је још у јануару Клаус Шваб, председник Светског економског форума. Данас ту прогнозу јавно потврђује понашање водећих актера, али сасвим опречна очекивања неких учесника: Немачке, али и Русије, Кине, Бразила, Индије... Прошлог викенда на само 62 километра од места одржавања министарске конференције у Хоршаму, немачка канцеларка Ангела Меркел није стигла да сврати. После министарске конференције само су Немачка и Француска одржале заједничку конференцију за штампу, на којој су инсистирале да САД „прво треба да реформише свој банкарско-финансијски систем”.

Истовремено, на другом крају света, квартет земаља у наглом привредном развоју, познатији под акронимом БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина), захтевао је да се на самиту Г-20 размотри хитна реформа Светске банке и ММФ-а – обе са седиштем у Вашингтону. По БРИК-у, будући шефови ових утицајних глобалних институција треба да буду бирани кроз „отворени процес, заснован на заслугама кандидата, без обзира на њихову националност или регионалну припадност”. После Другог светског рата усталила се пракса да су на челу ММФ-а традиционално бирани Европљани, док су Светску банку водили амерички држављани.

Т. Вујић