Radikalska reanimacija velike Srbije

Nešto više od godinu dana pošto je, u jeku predsedničke kampanje, „najnapredniji” među radikalima Tomislav Nikolić obznanio da je san o velikoj Srbiji na granici Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica za njega i konačno mrtav, radikali lojalni Vojislavu Šešelju su u čast svog lidera i šeste godišnjice njegovog zatočeništva u Hagu proteklog vikenda pokušali reanimaciju najradikalnijeg radikalskog sna.

„Branićemo ideju velike Srbije dok se ne ostvari, dok ne bude u granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica”, rekao je potpredsednik SRS-a Dragan Todorović na skupu u „Sava centru” koji je blagoslovio i jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve.

Povratak retorici koja se smatra sinonimom za devedesete i čije umekšavanje je, kako tvrde istraživači, Nikoliću na predsedničkim izborima 2004. godine donelo čak 400.000 glasova više nego što je Šešelj osvojio na izborima koji mesec pred odlazak u Hag (u decembru 2002. godine) dugoročno radikalima više može štetiti nego koristiti, smatraju analitičari.

„Povratak ovakvoj retorici u ovom trenutku može imati nekoliko razloga – da se omeđi prostor radikalne desne pozicije, da se dobije deo tog biračkog tela što bi, kako se oni nadaju, a što smatram malo verovatnim, moglo da se nadogradi eventualnim povratkom Šešelja iz Haga”, analizira Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. „Dugoročno, ova strategija se čini neproduktivnom i može doprineti marginalizaciji SRS-a”, smatra Stojiljković.

Ipak, radikali pooštravanje svoje retorike (započeto ubrzo posle raspada stranke i pada rejtinga) ne smatraju nikakvim povratkom na staro.

„Ne vraćamo se nigde, jer nigde nismo ni išli”, kaže za „Politiku” Dragan Todorović, koga su upućeni u zbivanja u ovoj stranci smatrali drugim čovekom SRS-a i u vreme dok je Tomislav Nikolić bio na njenom čelu. Radikali, tvrdi on, nikada nisu ni odustajali od sna o velikoj Srbiji, već su se njega „odrekli samo pojedinci kao što su Toma i Vučić”.

„To je Šešeljev životni cilj i opredeljenje. San o velikoj Srbiji podrazumeva da ćemo, kada se steknu uslovi, insistirati da se ostvari vekovno pravo Srba, garantovano i Londonskim sporazumom iz 1915, da zaokružimo teritorije na kojima su Srbi živeli. To ne podrazumeva da ćemo cilj ostvariti vojnim sredstvima, to su podmetanja. Teško je reći kada će se to ostvariti, jer je potrebno da se promeni odnos snaga u svetu, pre svega dominacija Sjedinjenih Američkih Država, koje diktiraju način ponašanja. To što vama to izgleda nerealno, to je vaša stvar, ali i Jevreji su čekali 2000 godina da se vrate na obećanu zemlju. Svake godine su se pozdravljali sa „Dogodine u Jerusalimu”, pa zašto se onda Krajišnici ne bi pozdravljali sa „Dogodine u Kninu”, kaže Todorović.

Ovakvu politiku svojih bivših partijskih drugova Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, smatra propalom. „Kad kažete Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica vi, u stvari, pričate o Splitu, Visu, Šolti, o mestima gde više ne živi nijedan Srbin. Pa, nisam lud da pričam da će Split i Makarska biti Srbija”, kaže osvešćeni Vučić.

On smatra da je povratak staroj retorici taktika radikala koja ima za cilj da ih pozicionira na ultranacionalističkoj desnici, koju im, kaže, naprednjaci rado ostavljaju: „Eto im je. Šešelj je od mene i Tome tražio da se vratimo toj retorici da Koštunica i DSS ne bi bili radikalniji od radikala. Mi smo odbili i prepustili im tu poziciju”. To što su on i Nikolić prestali da pominju granice velike Srbije, tvrdi Vučić, nije zbog zato što im je, kako su pisali mediji, jedna američka lobistička firma savetovala da promene imidž i da nikako ne podsećaju na radikale koji su se pozivali na granice Velike Srbije .

„Povratkom na staru retoriku radikali će pre odbiti biračko telo nego što će nekoga pridobiti”, kaže Svetlana Logar, istraživač agencije „Strateški marketing”.

„Koliku podršku ima ideja o velikoj Srbiji najbolje ilustruje to što je dve trećine biračkog tela radikala ’pokupio’ Nikolić. A pitanje je i da li oni što su ostali odobravaju ovakve stavove. Najveći deo biračkog tela radikala nije podržavao ratnohuškačku politiku, ali su ih radikali pridobili na priču o brizi o tranzicionim gubitnicima. Istraživanja pokazuju da građani Srbije nisu spremni više da ratuju ni za ono što smatraju svojim, kao što je Kosovo, a ne za nešto drugo. Najviše što su spremni da urade i za Kosovo je potpisivanje peticije”, objašnjava Svetlana Logar.

Dragana Matović