Kišobran za pola Ukrajine

Zapadna vojna alijansa spremna je da rasparča Ukrajinu, poručuje rumunski general Joan Talpeš u intervjuu koji prošle nedelje dao bukureštanskom listu „Žurnal nacional”. Talpeš, koji je svojevremeno bio direktor rumunske obaveštajne službe, a potom i savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, navodi da je NATO spreman da iznad Ukrajine „raskrili svoj kišobran”, ali i da premesti prestonicu bivše sovjetske republike iz Kijeva u – Lavov.

Talpeš tvrdi da je nedavno razgovarao sa jednim „visokim funkcionerom NATO-a” koji mu je preneo da bi oduzimanje prestoničkog statusa Kijevu i dodeljivanje istog Lavovu bila svojevrsna kazna Ukrajini zbog nedavnog špijunskog skandala u koji su bili upleteni rumunski oficir Floričel Akim i bugarski građanin Petr Zikulov. Pomenuta dvojica uhapšeni su 4. marta u Bukureštu pod sumnjom da su Ukrajini, a najverovatnije i Rusiji, prodavali strogo čuvane tajne alijanse. Podsetimo da je Bukurešt još 2. marta otkazao gostoprimstvo ukrajinskom vojnom atašeu.

Na granici raskola

Kako prenose mediji, general Talpeš spada u ljude koji dobro mere svoje reči i ne zaleće se u izjavama, stoga ne čudi što je njegova priča o „kišobranu i Lavovu” primljena sa najvećom ozbiljnošću, posebno u Kijevu. Ukrajina je (zajedno sa Gruzijom), naime, ovih dana izbrisana sa spiska gostiju za prolećni jubilarni samit NATO-a u Strazburu. Odnedavno obnavljanje pune saradnje alijanse i Rusije, takođe, znači da će ukrajinsko rukovodstvo, tačnije ekipa predsednika Viktora Juščenka, morati da stiša ambicije o ubrzanom učlanjenju u zapadni vojni savez, a što je bio jedan od njihovih glavnih aduta u građenju političkog imidža u vreme „narandžaste revolucije” 2004.

Da je situacija u Ukrajini blizu granice pucanja potvrdio je ovih dana i bivši ambasador SAD u Kijevu Stiven Pajfer. U analizi rađenoj za američki „Savet za međunarodne odnose“, instituciju sa velikim uticajem na formiranje politike Stejt departmenta i Bele kuće, Pajfer navodi: „Ukrajina se nalazi pred predsedničkim (početak 2010), a možda i vanrednim parlamentarnim izborima, koji će se odvijati u okolnostima ekonomske i finansijske krize. Ovakva situacija na površinu će sigurno izbaciti pitanja poput statusa ruskog jezika, geopolitičke orijentacije Ukrajine ili statusa Sevastopolja, Krima i Crnomorske flote. Sve to stvara realnu opasnost od raspada zemlje na dva dela – istočni i zapadni“, zaključuje američki diplomata.

Ipak, najinteresantniji u celoj priči jeste deo o premeštanju prestonice. Teško je pretpostaviti kako bi alijansa mogla da utiče na jednu takvu promenu a da se o njoj, pre svega, ne izjasne žitelji dva grada, pa i cele republike. Jedno je sigurno, klima je u Lavovu za NATO mnogo povoljnija nego u Kijevu. Ovaj deo Ukrajine je istorijski vezan za centralni i zapadni deo Evrope. Od 1349. do 1772. pripadao je poljsko-litvanskoj državi (Žeč Pospolita). Posle prve podele Poljske pa do Prvog svetskog rata Lavov je, pod imenom Lemberg, bio deo Austrougarske carevine. Po raspadu crno-žute monarhije ponovo ulazi u sastav Poljske, a po okončanju Drugog svetskog rata definitivno postaje deo Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike. Upravo u ovom delu zemlje predsednik Juščenko ima i najveću podršku birača.

Lavov bi u određenim okolnostima i mogao da postane prestonica, ali samo neke nove države. Možda Galicijske gubernije, kao što je bio u periodu između septembra 1914. i jula 1915, ili kao administrativni centar Zapadnoukrajinske narodne republike, što je, nakratko, bio u novembru 1918. Naravno, sve to ukoliko bi se, prema slutnjama ambasadora Pajfera, Ukrajina definitivno raspala na dve države.

Države bez uticaja

Ovakvu podelu danas, nažalost, podržavaju mnogi u svetu, pa i u samoj republici, bez obzira na to što bi ona Ukrajincima donela teške lomove, možda tragičnije i od onih viđenih tokom raspada bivše Jugoslavije. Sem toga, podelom bi bila stvorena dva nova međunarodna subjekta – istočni, pod jakim uticajem Rusije, i zapadni, u kojem bi glavnu reč vodile SAD i, najverovatnije, Nemci i Poljaci. U svakom slučaju, obe nove države, svaka za sebe, i pored veličine teritorije i brojnosti stanovništva, teško da bi u evropskim razmerama predstavljale značajnije političke činioce.

Na kraju, raspad Ukrajine značio bi i da se gore pomenuti „kišobran NATO-a” prostire samo na jedan njen deo – zapadni. Naime, ne treba uopšte sumnjati u to da bi reakcija Rusije bila oštra i da bi mogla da se okonča čak i ulaskom istočnog ukrajinskog dela u sastav Ruske Federacije, kako najavljuju proruski nacionalisti. U svakom slučaju, Moskva bi vratila Krim pod svoj suverenitet, što bi označilo njeno još snažnije prisustvo u Crnom moru. NATO-u takav rasplet teško da bi išao u prilog.