Lekari ljuti na vladu

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Hrvatska već duže vreme spada u zemlje s poprilično visokom stopom bolovanja, a kako to opterećuje državnu kasu, što posebno teško pada u ovo vreme ekonomske krize, smišljaju se razne mere štednje. Jedna od takvih ovih dana je veoma uvredila i naljutila lekare specijaliste, a zabrinula i građane kao potencijalne pacijente.

Posebnim uputstvom državnog Zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO) specijalisti više ne mogu da preporuče odlazak na bolovanje, već je to u isključivoj nadležnosti lekara opšte prakse kojeg je građanin izabrao za svog porodičnog lekara. Te lekare, naime, država preko svojih nadležnih organa i službi lakše kontroliše i precizno im propisuje koliko smeju da izdaju recepata, daju uputnica ili odobre bolovanja.

Specijalisti smatraju da je ovakvim uputstvom država oduzela jedan način lečenja, što smatraju nedopustivim. Tako prof. dr Rajko Ostojić iz KBC Zagreb o tome kaže: „Lekar može da leči operacijom, lekovima ili preporukom, a jedna od preporuka je i mirovanje kod nekih zdravstvenih problema. Ovakvim uputstvom HZZO je lekarima oduzeo jedan način lečenja”.

Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje inače strogo kontroliše lekare primarne medicine da li su se ogrešili o preporučene stope odobrenog bolovanja, za šta ih novčano kažnjava. Prošle godine utvrđeno je da je trećina tih lekara probila te limite koje je odredio HZZO, pa je 186 lekara kažnjeno umanjivanjem tzv. glavarine za 30 odsto, a 256 lekara sa umanjenjem za 10 odsto. Međutim, nikome nije utvrđeno da je bezrazložno odobrio neko bolovanje.

Dok s jedne strane država nastoji da što više smanji troškove u području lečenja ispostavilo se da u Hrvatskoj nedostaje lekara, kako specijalista tako i onih bez specijalizacije. Kako to izgleda govori i podatak da jedva desetak odsto lekara čeka posao posle diplomiranja duže od mesec dana. Posebno nedostaju internisti i hirurzi (prema podacima bolnica po 460), porodičnih lekara oko 150, ginekologa oko 80 i pedijatara pedesetak.

Pripremaju se i mere koje bi trebalo da deluju na ublažavanje ovog problema, pa će se tako za generaciju studenata koji su ove godine upisali medicinu ukinuti obavezno jednogodišnje stažiranje po završetku studija, a pojačaće im se praksa tokom studija. Nedostatak lekara, kako se upozorava, samo će se zaoštriti kada Hrvatska uđe u EU, jer u njoj radna nedelja lekara je 42 časa zajedno s dežurstvima uz naravno znatno viša primanja nego što su u RH. U Hrvatskoj su sada prosečne plate lekara u bolnicama 8.600 kuna (oko 1.165 evra) bez dežurstava.