Лекари љути на владу

Од нашег сталног дописника
Загреб – Хрватска већ дуже време спада у земље с поприлично високом стопом боловања, а како то оптерећује државну касу, што посебно тешко пада у ово време економске кризе, смишљају се разне мере штедње. Једна од таквих ових дана је веома увредила и наљутила лекаре специјалисте, а забринула и грађане као потенцијалне пацијенте.

Посебним упутством државног Завода за здравствено осигурање (ХЗЗО) специјалисти више не могу да препоруче одлазак на боловање, већ је то у искључивој надлежности лекара опште праксе којег је грађанин изабрао за свог породичног лекара. Те лекаре, наиме, држава преко својих надлежних органа и служби лакше контролише и прецизно им прописује колико смеју да издају рецепата, дају упутница или одобре боловања.

Специјалисти сматрају да је оваквим упутством држава одузела један начин лечења, што сматрају недопустивим. Тако проф. др Рајко Остојић из КБЦ Загреб о томе каже: „Лекар може да лечи операцијом, лековима или препоруком, а једна од препорука је и мировање код неких здравствених проблема. Оваквим упутством ХЗЗО је лекарима одузео један начин лечења”.

Хрватски завод за здравствено осигурање иначе строго контролише лекаре примарне медицине да ли су се огрешили о препоручене стопе одобреног боловања, за шта их новчано кажњава. Прошле године утврђено је да је трећина тих лекара пробила те лимите које је одредио ХЗЗО, па је 186 лекара кажњено умањивањем тзв. главарине за 30 одсто, а 256 лекара са умањењем за 10 одсто. Међутим, никоме није утврђено да је безразложно одобрио неко боловање.

Док с једне стране држава настоји да што више смањи трошкове у подручју лечења испоставило се да у Хрватској недостаје лекара, како специјалиста тако и оних без специјализације. Како то изгледа говори и податак да једва десетак одсто лекара чека посао после дипломирања дуже од месец дана. Посебно недостају интернисти и хирурзи (према подацима болница по 460), породичних лекара око 150, гинеколога око 80 и педијатара педесетак.

Припремају се и мере које би требало да делују на ублажавање овог проблема, па ће се тако за генерацију студената који су ове године уписали медицину укинути обавезно једногодишње стажирање по завршетку студија, а појачаће им се пракса током студија. Недостатак лекара, како се упозорава, само ће се заоштрити када Хрватска уђе у ЕУ, јер у њој радна недеља лекара је 42 часа заједно с дежурствима уз наравно знатно виша примања него што су у РХ. У Хрватској су сада просечне плате лекара у болницама 8.600 куна (око 1.165 евра) без дежурстава.