Gde će država uštedeti

Država će,prema prvim računicama sačinjenim u Vladi Srbije, dodatnim kresanjem troškova u republičkim, lokalnim i fondovskim kasama morati da uštedioko 50 milijardi dinara.

Overačunice su, kako kaže izvor „Politike”,sasvim okvirne, aprocene su napravljene u sklopu pripreme za razgovore sa MMF-om i u susret rebalansu budžeta, na koji će se prionuti tek kada se upregovorimautvrde nov okvir i brojke na osnovu kojih će se ponovo prekrajati državnekase.

Ako domaći pregovarači uspeju da ubede MMF da nije socijalno prihvatljivo smanjivati plate, ako novac za otpremnine zadobrovoljniodlazakdržavnih službenika nije predviđen ni izvornim budžetom, ako će za socijalutrebati i više nego što je prvobitnopredviđeno i ako Srbija ne odustaje od planiranih investicija –nešto ipak mora žrtvovati.

Broj zaposlenih u državnom aparatu, po mišljenju ministra ekonomije Mlađana Dinkića,, ipakbi se mogao smanjiti. Jednom broju ljudi radni staž otkucava baš u ovoj godini (državnu upravu,prema nekim računicama izkabinetapremijera, odlaskom u penziju ove godine moglo bi da napusti oko 600 ljudi), a na njihova mesta ne bi trebalo primati nove.

To bi značilo donošenje odluke o zamrzavanju novog zapošljavanja, sem u slučajevima kada to vlada odobri. Istina, nejasno je da li bi zamrzavanje novog zapošljavanja značilo da se ove godine u upravi neće zaposliti ni 1.646 izvršilaca,koliko je izvornim budžetom ocenjeno kao opravdano, da MUP neće moći da zaposli oko 500 ljudi za poslove suzbijanja kriminala i u sektoru za zaštitu i spasavanje, da neće biti proširenja platnog spiska ni u zatvorima, ali ni prijema revizora koji bi kontrolisali državne finansije.

Po Dinkićevoj najavi, moglo bi se uštedeti i na izdacima za one koji u upravi rade po ugovoru o delu, na osnovu prethodne analize. Na naše pitanje Službi za upravljanje kadrovima – koliko je takvih ljudi – rečeno nam je:„Pošaljite pitanje, a naša je obaveza da vam odgovorimo u roku od 15 dana”. Odgovor je stigao za jedan dan, ali bez podataka. Jer, kako piše u dopisu koji je potpisala direktorka Jasmina Damjanović, ova služba ne vodi evidenciju o licima koja su u državnoj upravi angažovana po osnovu ugovora o delu. „Prema Zakonu o državnim službenicima, Služba vodi evidenciju o državnim službenicima i nameštenicima koji su u radnom odnosu u organima državne uprave i službama vlade”, tako da će uštedama na ugovorima prethoditi dug put do popisa onih na kojima će se štedeti.

Dinkić smatra daje po zakonu moguće i otpuštanje činovnika koji ne rade dobro svoj posao. S druge strane, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravuMilan Marković to smatra nemogućim, jer nije urađena analiza vrednovanja rezultata rada svakog službenika.

Na listi predloga za uštede su i troškovi putovanja (izvornim budžetom za ovu namenu predviđeno je 3,75 milijardi dinara), mobilne telefone i kupovinu novih automobila. Na nove,i to domaće automobile poput „punta”, mogu da računaju samo inspekcijske službe. A što se tiče mobilnih telefona, ograničenje, kako saznajemo,već postoji – na 1.000dinara za službenike i 3.000dinara mesečno za postavljena lica. Problem je, međutim, što seta praksa u potpunosti ne poštuje.

I na kraju,državni organi i organizacije, sem budžetskih,imaju i svoje izvorne prihode. Na primer, od izdavanja poslovnog prostora. Predlaže se da ti organitroše samo 30 odsto tog prihoda, a da veći deo stave na raspolaganje zajedničkoj budžetskoj kasi. Jer, ispostavilo se da deo tog novca odlazi na stimulacije ili bonuse,ma kako se to zvalo. Tako su neki činovnici u državnom aparatu primili i onošto bi se nekad zvalo trinaestaplata.

I na kraju, procene su da je28.000 zaposlenih u klasičnoj državnoj upravi mali broji da bi uštede na tom sektoru bile minimalne. „Računamo da moramo da krešemo troškove za svih 530.000 ljudi u javnom sektoru”, Dinkićeva je konstatacija. To, kako je rekao, znači ne samo rezanje republičkih rashoda, nego i smanjenje transfera lokalnim samoupravama i Pokrajini.

V. Jeličić