Где ће држава уштедети

Држава ће,према првим рачуницама сачињеним у Влади Србије, додатним кресањем трошкова у републичким, локалним и фондовским касама морати да уштедиоко 50 милијарди динара.

Оверачунице су, како каже извор „Политике”,сасвим оквирне, апроцене су направљене у склопу припреме за разговоре са ММФ-ом и у сусрет ребалансу буџета, на који ће се прионути тек када се упреговоримаутврде нов оквир и бројке на основу којих ће се поново прекрајати државнекасе.

Ако домаћи преговарачи успеју да убеде ММФ да није социјално прихватљиво смањивати плате, ако новац за отпремнине задобровољниодлазакдржавних службеника није предвиђен ни изворним буџетом, ако ће за социјалутребати и више него што је првобитнопредвиђено и ако Србија не одустаје од планираних инвестиција –нешто ипак мора жртвовати.

Број запослених у државном апарату, по мишљењу министра економије Млађана Динкића,, ипакби се могао смањити. Једном броју људи радни стаж откуцава баш у овој години (државну управу,према неким рачуницама изкабинетапремијера, одласком у пензију ове године могло би да напусти око 600 људи), а на њихова места не би требало примати нове.

То би значило доношење одлуке о замрзавању новог запошљавања, сем у случајевима када то влада одобри. Истина, нејасно је да ли би замрзавање новог запошљавања значило да се ове године у управи неће запослити ни 1.646 извршилаца,колико је изворним буџетом оцењено као оправдано, да МУП неће моћи да запосли око 500 људи за послове сузбијања криминала и у сектору за заштиту и спасавање, да неће бити проширења платног списка ни у затворима, али ни пријема ревизора који би контролисали државне финансије.

По Динкићевој најави, могло би се уштедети и на издацима за оне који у управи раде по уговору о делу, на основу претходне анализе. На наше питање Служби за управљање кадровима – колико је таквих људи – речено нам је:„Пошаљите питање, а наша је обавеза да вам одговоримо у року од 15 дана”. Одговор је стигао за један дан, али без података. Јер, како пише у допису који је потписала директорка Јасмина Дамјановић, ова служба не води евиденцију о лицима која су у државној управи ангажована по основу уговора о делу. „Према Закону о државним службеницима, Служба води евиденцију о државним службеницима и намештеницима који су у радном односу у органима државне управе и службама владе”, тако да ће уштедама на уговорима претходити дуг пут до пописа оних на којима ће се штедети.

Динкић сматра даје по закону могуће и отпуштање чиновника који не раде добро свој посао. С друге стране, министар за државну управу и локалну самоуправуМилан Марковић то сматра немогућим, јер није урађена анализа вредновања резултата рада сваког службеника.

На листи предлога за уштеде су и трошкови путовања (изворним буџетом за ову намену предвиђено је 3,75 милијарди динара), мобилне телефоне и куповину нових аутомобила. На нове,и то домаће аутомобиле попут „пунта”, могу да рачунају само инспекцијске службе. А што се тиче мобилних телефона, ограничење, како сазнајемо,већ постоји – на 1.000динара за службенике и 3.000динара месечно за постављена лица. Проблем је, међутим, што сета пракса у потпуности не поштује.

И на крају,државни органи и организације, сем буџетских,имају и своје изворне приходе. На пример, од издавања пословног простора. Предлаже се да ти органитроше само 30 одсто тог прихода, а да већи део ставе на располагање заједничкој буџетској каси. Јер, испоставило се да део тог новца одлази на стимулације или бонусе,ма како се то звало. Тако су неки чиновници у државном апарату примили и оношто би се некад звало тринаестаплата.

И на крају, процене су да је28.000 запослених у класичној државној управи мали броји да би уштеде на том сектору биле минималне. „Рачунамо да морамо да крешемо трошкове за свих 530.000 људи у јавном сектору”, Динкићева је констатација. То, како је рекао, значи не само резање републичких расхода, него и смањење трансфера локалним самоуправама и Покрајини.

В. Јеличић