Kako zavesti Kondolizu Rajs

Od našeg specijalnog izveštača
Solun - Može li jedan sanjar da osvoji srce Kondolize Rajs, doskorašnje državne sekretarke SAD, najmoćnije žene sveta? Da li je moguće prići srcu „američke princeze”, otkloniti hladnoću kojom je okružena i spoznati ko je i kakva je ova žena?

 Odgovore na ova pitanja nudi hibridni dokumentarni film „Courting Condi”, američkog reditelja Sebastijana Dogarta, koji je postao hit 11. Festivala dokumentarnog filma u Solunu– Slika 21. veka.

Iza plašta muzičko-dokumentarne tragikomedije, prave sapunske opere sa elementima romanse i biografskog filma, krije se politički veoma angažovano filmsko delo – duhovito i oporo u isto vreme. Na temeljno istraživačko putovanje širom Amerike, u cilju otkrivanja privatnog i političkog života državne sekretarke, Dogart je poveo svog prijatelja muzičara, simpatičnog i potežeg Devina Ratreja, čiji je „san” da zaprosi Kondolizinu ruku, a od te namere ga ne može odgovoriti niko – ni porodica, ni prijatelji, ni događaji u zemlji i inostranstvu, ni bivši (i jedini) verenik kojeg je Kondoliza imala, ni svi oni koji ovu damu poznaju od ranog detinjstva, ili su svedoci njenog političkog napredovanja i stvarne moći. I dok Devin u romantičnom zanosu komponuje i izvodi ljubavne pesme posvećene Kondi, i uporno ih šalje njenim asistentima, razotkrivaju se mnoge šokantne i ne mnogo poznate činjenice o njoj (primera radi, znala je tačno kakvi se sve vidovi torture primenjuju u iračkom zatvoru Abu Graib), uključujući i one kako je menjala živote Amerikanaca i uticala na sudbinu sveta. Hladna, nemilosrdna, ambiciozna, samoljubiva, eto kakva je Rajsova – ispostavlja se tokom ove filmske odiseje, a Devininovi snovi rspršiće se poput mehurića od sapunice.

Boje američkog dokumentarizma u programu „Priče za pričanje”, odbranio je film „Prodigals Sons” Kimberli Rid, potresna porodična drama ispričana, prilično hrabro, iz vizure transeksualca. Autorka filma Kimberli, rodila se kao dečak Pol u srećnoj porodici sa troje dece, cenjenog doktora iz Montane, ali je od ranog detinjstva znala da je zarobljena u pogrešnom telu. Po završetku srednje škole i odlasku iz rodnog grada, konačno je mogla da postane ono što zaista jeste – žena, ali je to otvorilo čitav serijal problema i u porodici i okruženju. Povratak u Montanu na proslavu godišnjice mature, otvoriće pandorinu kutiju porodičnih tajni i suštinskih životnih problema i dilema sa kojima se valja nositi. Jer, od dva biološka sina doktora iz Montane jedan je homoseksualac, a drugi transeksualac. Najstariji sin Mark je heteroseksualac, ali on je usvojen, a kroz film se saznaje da je biološko dete ćerke iz veze Orsona Velsa i Rite Hejvort (o čemu u Hrvatskoj svedoči i dugogodišnja Orsonova družbenica Oja Kodar).

Međutim ni Marku nije dobro u sopstvenom telu i koži, jer je posle saobraćajne nesreće i povrede glave postao „polu čovek”, agresivan i nasilan, ukoliko preskoči da popije makar jednu pilulu. Pažnja cele porodice usmerena je na njega, tako se usmerava i film koji, uprkos teškom sadržaju i nemilim scenama, govori pre svega o snazi porodične ljubavi i važnosti podrške.

U programu „Habitat”, u celini posvećenom borbi za zaštitu životne sredine, snagom dominira američko-ekvadorsko- britanski film „Crude” Džoa Berlindžera, epska priča o ekvadorskoj borbi Davida protiv Golijata, ispričana kroz formu istinskog „sinema veritea”. Reč je o najvećem i najkontroverznijem sudskom procesu na svetu, takozvanom „Amazonskom Černobilju” na koji je već potrošeno 27 milijardi dolara, u kojem se sude ekvadorski aktivisti za zaštitu životne sredine i ljudskih prava sa naftnim kompanijama „Teksako” i „Ševron”, koje odbijaju da prihvate odgovornost za zagađenje tla u ekvadorskom delu Amazonije, porast kancerogenih bolesti i smrti lokalnog stanovništva. Berlindžer u filmu nudi ferplej, otvara objektiv kamere za sve strane u procesu, ali njegove slike nose sa sobom sopstvenu istinu, stavljajući u fokus ljudsku patnju i neravnopravnost strana u ovoj teškoj borbi.