Ljubljanska berza udavača s mirazom

Do kraja godine će se znati sudbina Ljubljanske berze, koja će, po svoj prilici, biti prodata nekom od budućih strateških partnera, rekao je za "Politiku" izvršni potpredsednik slovenačkog tržišta kapitala Andrej Šketa.

Akcionari Berze, njih tridesetak, razmatraju mogućnost za prodaju većinskog paketa akcija u prvoj polovini naredne godine, a među zainteresovanima za ovaj berzanski "brak iz računa" su, za sada, Bečka, Atinska, Varšavska i Dojče berza, kao i asocijacija berzi skandinavsko-baltičkih zemlja OMX, koja je ranije već ponudila preuzimanje, ali je tad to odbijeno.

Ljubljanska berza očekuje da se direktno, ili indirektno, uz pomoć međunarodnih partnera, integriše u međunarodne finansijske tokove, naglasio je Šketa.

Udruživanje s nekom snažnom evropskom berzom bi znatno povećalo ponudu i mogućnost izbora za slovenačke investitore, pri čemu je pojedinačna sudbina berze manje važna, dodaje naš sagovornik.

Na Ljubljanskoj berzi su, naime, svesni da se, budući da su malo tržište u EU, ne mogu uspešno takmičiti s berzanskim gigantima, koji su u uslovima globalizacije i sami prinuđeni da se povezuju i formiraju megatržišta kapitala.

Pri tome berze nisu jedine na kojima se promeću vrednosni papiri i druga finansijska roba. Zato je njihovo povezivanje neizbežno ako žele da opstanu, smatra Šketa, imajući u vidu sve snažniju međunarodnu konkurenciju, širenje raspona usluga i neminovnu globalizaciju.

I berze u zemljama nekadašnje SFRJ, mišljenja je Šketa, neminovno čeka povezivanje u regionalnu berzu ili integracija s nekim od svetskih giganata, jer je to preduslov da balkansko tržište bude više na videlu, a time i privlačnije stranim investitorima.

Iskustvo Ljubljanske berze pokazuje da su na meti stranaca isključivo akcije koje se listiraju na zvaničnom, takozvanom prvom tržištu na kojem su akcije osam elitnih slovenačkih kompanija.

Te akcije su na meti stranih ulagača koji u raznim sertifikatima izdatim u inostranstvu, a glase na indekse i na akcije, imaju oko 300 miliona evra investicija.

Najveći adut slovenačke privrede su akcije "Krke" koje se listiraju na Ljubljanskoj berzi, čime je ta "blu čip" kompanija faktički najviše doprinela razvoju i povećanju atraktivnosti slovenačkog tržišta kapitala.

Ovih dana je u toku i prva Inicijalna javna prodaja akcija, čiji je emitent Nova kreditna banka iz Maribora, koje su pobudile veliko interesovanje domaćih i stranih investitora.

Ipak, sve je očitije da se slovenački kupci mahom rukovode profitnim, a ne nacionalnim interesima prilikom ulaganja, pa stoga sve više plasiraju novac, direktno ili posredstvom fondova, na tržišta zemalja u razvoju jugoistočne Evrope, Brazila, Rusije, Kine, Indije, kaže Šketa.

Razlozi za skromniji interes za ulaganje u vrednosne papire koji se promeću na Ljubljanskoj berzi naš sagovornik vidi pre svega u relativno visokim cenama te finansijske robe u Sloveniji.

To osetno produžava rok vraćanja uloženog novca i smanjuje zaradu, imajući u vidu profit koji bi ti papiri trebalo da odbacuju da bi se njihova cena isplatila, kaže Šketa.

U poređenju s Ljubljanskom berzom na nekim slabije razvijenim tržištima kapitala, kapitalna dobit je osetno veća, a ostvaruje se u znatno kraćim rokovima. Ulagačima idu naruku i poreske pogodnosti, pa čak i potpuno oslobađanje od dažbina na kapitalnu dobit, kao što to biva u Crnoj Gori.

Do ulaska u EU na tržištu su bili dominantni domaći investicioni fondovi, koji su sada veoma aktivni – ulažući sredstva slovenačkih građana na tržišta drugih zemalja.

Pri tome su neki od tih investicionih fondova specijalizovani za određena tržišta i usmereni na kupovinu sigurnih i visokoprinosnih hartija od vrednosti akcija.