Љубљанска берза удавача с миразом

До краја године ће се знати судбина Љубљанске берзе, која ће, по свој прилици, бити продата неком од будућих стратешких партнера, рекао је за "Политику" извршни потпредседник словеначког тржишта капитала Андреј Шкета.

Акционари Берзе, њих тридесетак, разматрају могућност за продају већинског пакета акција у првој половини наредне године, а међу заинтересованима за овај берзански "брак из рачуна" су, за садa, Бечка, Атинска, Варшавска и Дојче берза, као и асоцијација берзи скандинавско-балтичких земља OMX, која је раније већ понудила преузимање, али је тад то одбијено.

Љубљанска берза очекује да се директно, или индиректно, уз помоћ међународних партнера, интегрише у међународне финансијске токове, нагласио је Шкета.

Удруживање с неком снажном европском берзом би знатно повећало понуду и могућност избора за словеначке инвеститоре, при чему је појединачна судбина берзе мање важна, додаје наш саговорник.

На Љубљанској берзи су, наиме, свесни да се, будући да су мало тржиште у ЕУ, не могу успешно такмичити с берзанским гигантима, који су у условима глобализације и сами принуђени да се повезују и формирају мегатржишта капитала.

При томе берзе нису једине на којима се промећу вредносни папири и друга финансијска роба. Зато је њихово повезивање неизбежно ако желе да опстану, сматра Шкета, имајући у виду све снажнију међународну конкуренцију, ширење распона услуга и неминовну глобализацију.

И берзе у земљама некадашње СФРЈ, мишљења је Шкета, неминовно чека повезивање у регионалну берзу или интеграција с неким од светских гиганата, јер је то предуслов да балканско тржиште буде више на виделу, а тиме и привлачније страним инвеститорима.

Искуство Љубљанске берзе показује да су на мети странаца искључиво акције које се листирају на званичном, такозваном првом тржишту на којем су акције осам елитних словеначких компанија.

Те акције су на мети страних улагача који у разним сертификатима издатим у иностранству, а гласе на индексе и на акције, имају око 300 милиона евра инвестиција.

Највећи адут словеначке привреде су акције "Крке" које се листирају на Љубљанској берзи, чиме је та "блу чип" компанија фактички највише допринела развоју и повећању атрактивности словеначког тржишта капитала.

Ових дана је у току и прва Иницијална јавна продаја акција, чији је емитент Нова кредитна банка из Марибора, које су побудиле велико интересовање домаћих и страних инвеститора.

Ипак, све је очитије да се словеначки купци махом руководе профитним, а не националним интересима приликом улагања, па стога све више пласирају новац, директно или посредством фондова, на тржишта земаља у развоју југоисточне Европе, Бразила, Русије, Кине, Индије, каже Шкета.

Разлози за скромнији интерес за улагање у вредносне папире који се промећу на Љубљанској берзи наш саговорник види пре свега у релативно високим ценама те финансијске робе у Словенији.

То осетно продужава рок враћања уложеног новца и смањује зараду, имајући у виду профит који би ти папири требало да одбацују да би се њихова цена исплатила, каже Шкета.

У поређењу с Љубљанском берзом на неким слабије развијеним тржиштима капитала, капитална добит је осетно већа, а остварује се у знатно краћим роковима. Улагачима иду наруку и пореске погодности, па чак и потпуно ослобађање од дажбина на капиталну добит, као што то бива у Црној Гори.

До уласка у ЕУ на тржишту су били доминантни домаћи инвестициони фондови, који су сада веома активни – улажући средства словеначких грађана на тржишта других земаља.

При томе су неки од тих инвестиционих фондова специјализовани за одређена тржишта и усмерени на куповину сигурних и високоприносних хартија од вредности акција.