Ugrožen opstanak vrapca Živka

Turistički simbol Beograda i maskota Univerzijade, vrabac koga organizatori ove sportske manifestacije neslužbeno zovu Živko, nalazi se na crvenoj listi ugroženih ptica u Velikoj Britaniji, a uskoro bi mogao da postane retka i ugrožena vrsta i u Srbiji. Ovih živahnih ptica sve je manje u Beogradu i ostalim većim urbanim sredinama što je i razlog više da se nešto preduzme kako bi se one vratile u naše parkove, dvorišta i izletišta.

Bivši direktor Prirodnjačkog muzeja i naš poznati ornitolog Vojislav Vasić smatra da je izbor vrapca za maskotu Univerzijade pravi trenutak da se nešto preduzme da se ove druželjubive ptice vrate u naše gradove. On predlaže da se ova godina proglasi za godinu zaštite vrapca i da dobije status retke i ugrožene vrste.

Vasićevu tvrdnju da je vrabaca sve manje, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zapadnim zemljama Evrope, potvrđuju istraživanja obavljena u Nemačkoj Holandiji, Belgiji, Italiji i Finskoj. Broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu u poslednjih 30 godina smanjio se za polovinu, a u Briselu u poslednjih 20 godina je opao za 60 odsto. U Zavodu za zaštitu prirode ne rade istraživanja o uzrocima nestanka vrabaca, pošto nemaju dovoljno novca za ove namene. Ali ornitolozi Zavoda upozoravaju na činjenicu da je ugrožen opstanak vrabaca s obzirom na to da je to vrsta ptica koja je veoma zavisna od čoveka.

Stručnjaci upozoravaju da je od 1989. do 2005. godine populacija vrabaca u Francuskoj smanjena za 11 odsto. Uzroke možda treba tražiti u samoj životnoj sredini ovih ptica, koja se poklapa sa čovekovom, smatraju stručnjaci. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše povezana sa čovekom od koga zavisi, kako po pitanju staništa, tako i po pitanju ishrane. Pravi razlozi nestajanja vrabaca iz gradskih sredina ostaju još nejasni. Naučnici smatraju da bi uzrok mogla biti konkurencija drugih vrsta, pa čak i dejstvo nekih elektromagnetnih i radio talasa. Ono što posebno zabrinjava ornitologe jeste činjenica da opadanje populacije domaćih vrabaca dolazi nakon gotovo potpunog nestanka (između 80 i 95 odsto u periodu od 1970. do 2000) jedne vrste vrabaca koja je nekada takođe bila vrlo rasprostranjena u Evropi.

– Za razliku od ranijih godina kad su vrapci bili gospodari naših parkova, umesto njih to su postale svrake i vrane kojih svake godine ima sve više. A one su „eksperti” da love vrapce naročito kad izleću iz gnezda, da jedu njihova jaja, tako da su im znatno pogoršane šanse za preživljavanje – objašnjava Vasić.

Zbog toga je neophodno što pre postaviti hranilice u koje bi samo vrapci mogli da uđu, preporučuje ovaj ornitolog. On na svom balkonu ima nekoliko hranilica za vrapce i svako jutro uživa u njihovom cvrkutu.

Vasić predlaže da akciju zaštite vrapca pokrene grad Beograd u saradnji da Gradskim zelenilom, Udruženjem ljubitelja ptica i ostalim komunalnim službama. Po njegovim proračunima, to ne bi mnogo koštalo, a značilo bi mnogo za životnu sredinu. Pre svega neophodno je obaviti istraživanje o uzrocima nestajanja vrabaca u Srbiji kao što su to uradile mnoge zemlje, poput Slovenije, Mađarske i Češke. Posle ovog istraživanja u Ljubljani, Pragu i Budimpešti ponovo se čuje cvrkut vrabaca kojih je sada deset puta više nego pre dvadesetak godina kada je ova ptica gotovo iščezla sa pomenutih prostora.