Intimni pogled Tuluz-Lotreka

Specijalno za „Politiku”
Linc – Tačno na stogodišnjicu prve samostalne izložbe Anrija de Tuluz-Lotreka u Austriji, u Državnoj galeriji Linca otvorena je retrospektiva „Intiman pogled”, posvećena velikom francuskom slikaru koji je doprineo utemeljenju moderne umetnosti u Evropi. Sedamdeset grafika i ulja na platnu deo su priče o Lotrekovom socijalnom miljeu, inspiraciji za remek-dela koja su ga proslavila širom sveta, podeljene oko tema: Plemićki život na selu, Porodica i Prijatelji i život u velikom gradu.

Uz živo izvođenje šansona i prodaju francuskih đakonija u improvizovanom bistrou ispred muzeja, zvanično je počela jedna od najinteresantnijih manifestacija nastalih u sklopu kulturnog programa za Linc 09. Posetioci strpljivo, u redovima od po nekoliko stotina metara, čekaju da besplatno pogledaju radove koji otkrivaju pokoju nepoznanicu iz života Tuluz-Lotreka.

Anri de Tuluz-Lotrek (1864-1901) rođen je u grofovskoj porodici koja je živela u zamku Bosk u Žironduu, blizu Narbone. Od rođenja je patio od bolesti kostiju, verovatno izazvane incestuoznim brakom svojih roditelja koji su bili brat i sestra od tetke. U četrnaestoj godini, Anrijevo stanje se pogoršalo kada je, pri padu sa konja, slomio butnu kost. Nekoliko sitnijih povreda kojima će podleći u nekoliko narednih godina ostaviće ga bogaljem, bolno otuđenim od svoje zahtevne sredine.

Ova lična nesreća doprineće spontanom otkrivanju umetničkog talenta – tokom nekoliko meseci kada je vezan za krevet, Lotrek počinje da crta, a zatim i da slika. Pre odlaska u Pariz (1882), stvara ulja na platnu od kojih se na ovoj izložbi, između ostalih, mogu videti „Zaprega sa jednim konjem” (1880), „Jahač sa kučencetom” (1879), „Džokeji” (1882), „Jahačica u pratnji kavaljera” (1880) i „Mladi Ruti u Selejranu” (1882). Otkrivanje čari francuske prestonice, već u najranijim studentskim danima provedenim u radionici Leona Bonaa, Lotreka ostavlja bez daha. Retko koji slikar se u tolikoj meri vezuje za jedan grad i njegov identitet kao Tuluz-Lotrek čije se slikarstvo ne može zamisliti bez Pariza. Njegova bliskost sa običnim ljudima i poznavanje dekadentnog života u pariskim bordelima s kraja devetnaestog veka, ljubopitljivi pogled iza kabaretske i cirkuske pozornice, njegovi empirijski portreti lascivnog zabavljačkog miljea bez osude i kritike, postali su obeležje njegovog, toplinom obojenog, slikarstva. Kod Tuluz-Lotreka, granica između privatnog i javnog života se gubi, a želja da otpadnike društva prikaže bićima vrednim poštovanja je plamteća.

(/slika2)Čak i u demaskiranju bede i usamljenosti, Tuluz-Lotrek se trudi da u ljudima pronađe tračak plemenitosti. U njegovim slikama iz budoara, od kojih su neke pokazane na izložbi uz Lincu, žene i zabava igraju centralnu ulogu.Njegov prikaz pariskih socijalnih prilika, kako sjaja, tako i bede „Bel epok”, pod uticajem je neverovatne podvojenosti umetnika koji je poznavao bogatstvo a koji je, vremenom, zavoleo siromaštvo. „Prostitutka” (1888) koja, naslonjena na zid, čeka potencijalnu mušteriju, gosti „U baru” (1887), „Klovn” (1886) pred nastup ili igračice „Baleta papa Krizantem” (1892), uhvaćeni su u svojim tipičnim dnevnim aktivnostima, skicirani brzim, strastvenim potezima. Direktnost nastalih slika može se porediti sa statičnim fokusom kamere pionira video umetnosti 1970-ih godina.

Tuluz-Lotrek kreira plakat za etablisman „Mulen ruž” (1891) koji ga preko noći čini poznatim u čitavom Parizu. Nekoliko godina kasnije, zahvaljujući Lotrekovom uzdizanju plakata u rang umetničkih dela, Alfons Muha će postići popularnost svojim grafičkim rešenjima plakata za predstave sa Sarom Bernar. Dalje marketinške narudžbe ovog tipa, zbog Lotrekovog fokusa na umetnike a ne na sam Mulen ruž, učiniće da glumci Aristid Brian, Luiz Veber i Ivet Žilber postanu velike zvezde pariske pozornice.

O slikarskim uzorima Tuluz-Lotreka se dâ dugo diskutovati. Nedodirnut impresionizmom i pejzažom, već toliko omiljenim i obrađivanim na sve strane, on se vodi sopstvenim porivima i interesovanjima koji u sebi nose odlike baroka, naturalizma, japanskih drvoreza u boji, slikarstva Edgara Degaa, Pola Gogena i ranog ekspresionizma. Nekoliko godina po dolasku u Pariz, Lotrek se okreće litografiji u boji koju će usavršiti i zahvaljujući kojoj nastaje njegova čuvena serija ženskih portreta „One” (1896).

Izložba traje do 7. juna.