Oblačenje srpske košulje

Ruma – U Rumi je četvrti put proslavljen 24. novembar, prekretnički dan u istoriji Vojvodine, umesto 27. oktobra, dana oslobođenja Rume u Drugom svetskom ratu. U centru Rume, ispred zgrade PTT, otkrivena je bista dr Žarka Miladinovića, čoveka koga su prethodne decenije gurale u zaborav, ali i čoveka koga pamćenju skloni Rumljani nikada nisu ni zaboravili. Rumljani su pre četiri godine našli da partizanski 27. oktobar jeste za poštovanje i pamćenje, ali je, po njima, 24. novembar svakako najvažniji dan u istoriji grada. Dodaju da je to i najvažniji dan u Sremu, ali ne preduzimaju da ostalim opštinama predlažu da zajedno slave dan u kome je Srem simbolično krenuo u Srbiju.

U nedelju 24. novembra 1918. godine u Rumi, u kući dr Žarka Miladinovića, održan je zbor Hrvata i Srba, izaslanika mesnih odbora Sremske županije. Na zboru je učestvovalo, pišu istoričari, čak 700 ljudi! Zbor je usvojio rezoluciju u kojoj je zatraženo osnivanje jedinstvene države Srba, Hrvata i Slovenaca sa sedištem u Beogradu. Ako se Hrvati odluče protiv ujedinjenja, stoji u rezoluciji, Srem se neposredno pripaja Srbiji i traži da ga Srbija zastupa na međunarodnoj mirovnoj konferenciji.

Neki vojvođanski istoričari osporavaju odluke ovog zbora, jer mu nije prethodilo delegiranje učesnika sa preciznim mandatima iz baze, ali drugi kažu da ta manjkavost, ako je i ima, ne umanjuje bitno značaj usvojenih odluka. Sam Žarko Miladinović, iako domaćin i organizator, nije bio na skupu, već u Zagrebu, kao poslanik na sednici Narodnog veća.

Istoričar Đorđe Đurić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je rumski zbor bio od velikog značaja za požurivanje Hrvatske prema zajedničkoj državi sa Srbima i Slovencima. Kako su Banat i Bačka nameravali da donesu istu odluku, Hrvatska se suočila sa realnošću da se svi srpski krajevi prisajedine Srbiji i da to prisajedinjenje bude lako verifikovano zbog tadašnjeg izvanrednog položaja Srbije među saveznicima. 

– Nema nikakve sumnje da su vojvođanski Srbi uveli Hrvatsku u kraljevinu – kaže Đurić. – Oni nisu išli ka takozvanoj velikoj Srbiji, već ka jugoslovenstvu. Činilo im se dugoročno dobro rešenje za Srbe, naročito zbog mogućnosti da Austrija jednom ne ojača i osveti se Srbima u Vojvodini. Jugoslovenstvo im je omogućavalo zajedništvo sa maticom, a bilo je dopadljivo i Austriji. Naravno, nisu mogli da predvide ni Jasenovac, ni sve nevolje koje će proisteći iz takvog izbora. Neki, međutim, ovaj zbor doživljavaju kao nevolju za svoje stavove i osećanja, jer on objašnjava redosled prisajedinjenja Srbiji i čini besmislenim separatističke napore nekih naših savremenika u Vojvodini. O rumskom zboru Sremaca iz tih razloga nerado se pisalo.

Rumljanin Drago Njegovan, takođe istoričar, kaže da je 24. novembar 1918. godine svakako najznačajniji datum u istoriji Rume. Ali i Rumljani su, kao i većina Srba, skloni da ugode nesrpskim težnjama tako što će malo gurnuti u zaborav ono što je odredilo jedinstvo sa Srbijom. Umesto da ovaj dan slave kao najveći praznik, oni su ga stavili u tajnost, u nadležnost katedri za istoriju.

– Evo, i poslednje dete danas zna da su Turci spalili mošti svetog Save, ali se u gradivu iz istorije ne vidi da su to Turci preduzeli zbog ustanka Srba u Banatu kaže dr Drago Njegovan. – Jaša Tomić je imao program koji bi, da je bilo po njemu, verovatno proizveo manje krvavu istoriju po Srbe. On je tvrdio, kontra jugoslovenskog idealizma, da Srbi, Hrvati i Slovenci nisu jedan narod sa tri imena, već su tri različita naroda, koja mogu izbeći velike nesreće saradnjom, a ne jedinstvom. Zato je Jaša Tomić i insistirao da se Vojvodina najpre prisajedini Srbiji, pa da se sa Srbijom ujedinjuje sa Hrvatskom. Govorio je da treba najpre obući srpsku košulju, pa se onda ogrtati plaštom jugoslovenstva. Vojvodina je tako učinila i doprinela da velike nesreće ne budu još veće.