Bombardovali su me, ali promašili

Sve vreme NATO bombardovanja SRJ 1999. bio sam u Beogradu. Krajem avgusta ponovo sam otišao u SAD da poslediplomcima na Univerzitetu Kanzas predajem u uobičajenom semestru.

Uprava generalštabne škole u Levenvortu, u blizini, pozvala me je na razgovor. Prvo pitanje upravnika-generala bilo je da li Srbi „mnogo mrze” Amerikance. Odgovorio sam da ne bih upotrebio taj izraz nego bih rekao da smo u njih „mnogo razočarani”i u vezi sa tim podsetio na savezništvo u dva svetska rata, njihovu pomoć da se prehranimo posle Drugog svetskog rata, podršku da očuvamo nezavisnost od Staljina...

Uzvratio je da nisu bombardovali Srbe nego Slobodana Miloševića i njegov režim. Odgovorio sam da su mene lično bombardovali i promašili, pa u blizini pogodili ambasadu Kine. Zapitao je šta o tome „ozbiljno mislim”, a ja sam odgovorio da sam verovatno jedini Srbin koji veruje da su je pogodili greškom, a ne namerno. I objasnio da ostali Srbi veruju da su Amerikanci vojno-tehnički perfektni dok ja dobro znam da su daleko od toga.

Na kraju razgovora preuzeo sam inicijativu izjavom da su se „propisno obrukali”, jer je naša vojska iz skrovišta izišla malo oštećena, mada je Vesli Klark stalno brujao kako je pretrpela ogromne gubitke i da je praktično uništena. General reče da se ne bi složio sa ocenom o „bruci” i dodao da je njihov osnovni problem bio u tome što je naša vojska „ratovala na način koji su oni zaboravili” i da će u nastavni program vojnih škola vratiti opširno podučavanje o ranijim prividno potpuno prevaziđenim oblicima vojevanja.

profesor univerziteta