Moguć izlazak iz lavirinta

Prilikom prijave ili odjave zaposlenih potrebno je Nacionalnoj službi za zapošljavanje podneti obrasce (E1 i E3) i tako overene, uz obrazac M1 predati fondu PIO. Sve njih, plus obrazac M, na kraju treba odneti odgovarajućoj filijali Fonda za zdravstveno osiguranje. Čekanje na šalteru Nacionalne službe za zapošljavanje traje u proseku 30 minuta, za dolazak do Fonda PIO potrebno je još 30, dok čekanje u Fondu traje još najmanje 60 minuta. To je već dva sata. Odlazak u filijalu zdravstvenog osiguranja zavisi od opštine do opštine, kao i čekanje, koje može biti od 15 minuta (Vračar, Stari grad), više od 30 minuta (Zvezdara, Zemun, Savski venac), do 60 minuta (Čukarica, Novi Beograd). Sve u svemu, bar četiri sata, navodi privrednik Đorđe Bosić, iz Beograda.

Samo ova procedura privredu košta 1,4 milijarde dinara godišnje. Organizovanjem jedinstvene službe koja bi primala kompletnu dokumentaciju i slala je nadležnim službama, procedura bi bila prilično pojednostavljena. A ukoliko bi privrednici obrasce dostavljali elektronskim putem, uštedeli bi i vreme i novac.

Navedeni primer čini samo jedan u nizu navedenih u „sivoj knjizi“– zbirci primedaba na komplikovanu birokratsku papirologiju, ali i predloga za njihovo rešavanje. Publikaciju je sačinila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), tako što je anketirala oko 250 privrednika, popisala njihove zamerke i dala preporuke za uklanjanje prepreka prilikom poslovanja u Srbiji.

– Administrativne procedure nepotrebno komplikuju život privrednicima, a pri tom ne služe ni državi. Naša akcija je identična najavljenoj državnoj „giljotini propisa”, kojom bi dobar deo zakona trebalo da bude izmenjen ili čak ukinut. S tim što država prikuplja podatke od svojih institucija, a mi smo probleme zabeležili direktno od onih koji su lošim zakonskim rešenjima direktno pogođeni. U program smo uključili male privrednike, dakle one koje administrativni problemi najviše sputavaju i koštaju – kaže Dušan Vasiljević, šef tima za privredne reforme USAID-ovog programa Mega.

Prvi rezultati kampanje „Iz lavirinta”, pokrenute prošlog proleća, već su vidljivi. Skupština Srbije nedavno je usvojila izmene i dopune Zakona o poreskim procedurama prihvativši NALED-ov predlog o uvođenju jednošalterskog sistema za registraciju preduzeća. Procedura izdavanja poreskog identifikacionog broja (PIB) skraćena je sa šest dana na 24 časa. Umesto Poreske uprave, nova adresa za njegovo izdavanje je Agencija za privredne registre.

„Siva knjiga” sadrži i računicu koliko nepotrebna administracija košta državu. Za potrebe NALED-ove publikacije, stručnjaci Centra za visoke ekonomske studije su izabrali tri administrativne procedure koje prevashodno opterećuju privredu. To su: prijava-odjava radnika, promena sedišta privrednog subjekta i izdavanje potvrde o plaćenom porezu. Izračunali su da one godišnje privredu koštaju 1,83 milijarde dinara.

Došli su, na primer, do podatka da za promenu sedišta firme treba odvojiti šest sati. Ta procedura privrednika košta 3.791 dinar, a celu privredu na godišnjem nivou 69 miliona dinara. Pribavljanje potvrde o plaćenom porezu, papira bez koga je nemoguće učestvovati na tenderima, podneti zahtev za kredit ili dobiti vizu iziskuje skoro tri sata. Trošak za celu privredu na ime tog dokumenta iznosi 336 miliona dinara godišnje. Poreska uprava za izdavanje ovog papira ima na raspolaganju 15 dana. Tako dug rok onemogućava efikasno poslovanje privrednicima i istovremeno otvara prostor za korupciju. Zato NALED-ov tim predlaže da se taj dokument izdaje na licu mesta po predaji zahteva, imajući u vidu da se provera stanja poreskih obveznika može izvršiti jedinstvenim uvidom u informacioni sistem Poreske uprave.