Могућ излазак из лавиринта

Приликом пријаве или одјаве запослених потребно је Националној служби за запошљавање поднети обрасце (Е1 и Е3) и тако оверене, уз образац М1 предати фонду ПИО. Све њих, плус образац М, на крају треба однети одговарајућој филијали Фонда за здравствено осигурање. Чекање на шалтеру Националне службе за запошљавање траје у просеку 30 минута, за долазак до Фонда ПИО потребно је још 30, док чекање у Фонду траје још најмање 60 минута. То је већ два сата. Одлазак у филијалу здравственог осигурања зависи од општине до општине, као и чекање, које може бити од 15 минута (Врачар, Стари град), више од 30 минута (Звездара, Земун, Савски венац), до 60 минута (Чукарица, Нови Београд). Све у свему, бар четири сата, наводи привредник Ђорђе Босић, из Београда.

Само ова процедура привреду кошта 1,4 милијарде динара годишње. Организовањем јединствене службе која би примала комплетну документацију и слала је надлежним службама, процедура би била прилично поједностављена. А уколико би привредници обрасце достављали електронским путем, уштедели би и време и новац.

Наведени пример чини само један у низу наведених у „сивој књизи“– збирци примедаба на компликовану бирократску папирологију, али и предлога за њихово решавање. Публикацију је сачинила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), тако што је анкетирала око 250 привредника, пописала њихове замерке и дала препоруке за уклањање препрека приликом пословања у Србији.

– Административне процедуре непотребно компликују живот привредницима, а при том не служе ни држави. Наша акција је идентична најављеној државној „гиљотини прописа”, којом би добар део закона требало да буде измењен или чак укинут. С тим што држава прикупља податке од својих институција, а ми смо проблеме забележили директно од оних који су лошим законским решењима директно погођени. У програм смо укључили мале привреднике, дакле оне које административни проблеми највише спутавају и коштају – каже Душан Васиљевић, шеф тима за привредне реформе УСАИД-овог програма Мега.

Први резултати кампање „Из лавиринта”, покренуте прошлог пролећа, већ су видљиви. Скупштина Србије недавно је усвојила измене и допуне Закона о пореским процедурама прихвативши НАЛЕД-ов предлог о увођењу једношалтерског система за регистрацију предузећа. Процедура издавања пореског идентификационог броја (ПИБ) скраћена је са шест дана на 24 часа. Уместо Пореске управе, нова адреса за његово издавање је Агенција за привредне регистре.

„Сива књига” садржи и рачуницу колико непотребна администрација кошта државу. За потребе НАЛЕД-ове публикације, стручњаци Центра за високе економске студије су изабрали три административне процедуре које превасходно оптерећују привреду. То су: пријава-одјава радника, промена седишта привредног субјекта и издавање потврде о плаћеном порезу. Израчунали су да оне годишње привреду коштају 1,83 милијарде динара.

Дошли су, на пример, до податка да за промену седишта фирме треба одвојити шест сати. Та процедура привредника кошта 3.791 динар, а целу привреду на годишњем нивоу 69 милиона динара. Прибављање потврде о плаћеном порезу, папира без кога је немогуће учествовати на тендерима, поднети захтев за кредит или добити визу изискује скоро три сата. Трошак за целу привреду на име тог документа износи 336 милиона динара годишње. Пореска управа за издавање овог папира има на располагању 15 дана. Тако дуг рок онемогућава ефикасно пословање привредницима и истовремено отвара простор за корупцију. Зато НАЛЕД-ов тим предлаже да се тај документ издаје на лицу места по предаји захтева, имајући у виду да се провера стања пореских обвезника може извршити јединственим увидом у информациони систем Пореске управе.