„Mercedesova” zvezda „klizi” u arapske ruke

Nemački koncern „Dajmler” – proizvođač luksuznih automobila sa prepoznatljivom „mercedesovom” zvezdom – dobio je snažnu finansijsku injekciju. Spasilac je državni investicioni fond „Abar investments“ iz Abu Dabija (osnovan 2005. godine) koji je kupio 9,1 odsto „Dajmlerovih” akcija za 1,95 milijardi evra.

Bogati kupac iz emirata Abu Dabi tako je postao najveći pojedinačni akcionar u nemačkom koncernu, a može se steći utisak da „Dajmler” polako „klizi” u arapske ruke.

Još davne 1974. godine Kuvajt je kupio 7,6 odsto akcija – ovaj procenat je u međuvremenu, zbog dokapitalizacije, smanjen na 6,9 odsto – tako da se sada u arapskom vlasništvu nalazi 16 odsto nemačkog automobilskog koncerna.

Svetska ekonomska kriza je, kao što je poznato, drastično skresala prodaju automobila u svetu, a među njenim „žrtvama” je i „Dajmler”. Za razliku od nekih drugih velikih proizvođača automobila, nemački koncern nije, međutim, potražio pomoć države već je sam krenuo u potragu za svežim kapitalom, a parajlija je pronađen na Bliskom istoku.

Sreća je bila na strani „Dajmlera”. Bogati emirat Abu Dabi, procene kažu da raspolaže sa deset odsto ukupnih svetskih rezervi nafte, imao je, u tom trenutku, drugi problem – gde uložiti novac zarađen od prodaje tečnog zlata. Kriza je svuda oborila vrednost akcija tako da je kupac iz Abu Dabija naišao na bogatu akcionarsku „trpezu”. Konačni arapski izbor bio je „Dajmler”.

Prve reakcije u Nemačkoj na prodaju „Dajmlerovih” akcija kupcu iz emirata bile su pozitivne. Iz vlade, krugova poslodavaca i bankara do medija stižu samo pohvale „Dajmleru” zbog načina kako je obezbedio svež kapital. Pojavili su se nezvanični nagoveštaji da bi državni fond iz Abu Dabija mogao, u bliskoj budućnosti, da kupi još neki paket akcija „Dajmlera”. Uslov je da nemački koncern uspešno „ispliva” iz trenutne krize.

Taj put, upozoravaju nemački ekonomski analitičari, neće međutim, biti jednostavan. U svetskoj automobilskoj industriji tek se očekuju tektonski potresi koji će iz temelja promeniti njen lik.

Stručne analize, naime, govore da trenutno na planeti postoje kapaciteti za proizvodnju 60 miliona automobila godišnje. I pre izbijanja svetske ekonomske krize proizvodnja je bila ispod ovog maksimuma i iznosila je oko 50 miliona vozila. Procenjuje se da će u godinama oporavka ova proizvodnja biti još manja, a da će opstati samo najmoćniji. Oni koji su sposobni da godišnje sklope najmanje 5,5 miliona automobila.

Očekuje se da u toj globalnoj preraspodeli svetskog tržišta automobila i nemački proizvođači zbiju redove. Današnja godišnja proizvodnja „Dajmlera” (1,3 miliona vozila) i BMV-a (1,6 miliona vozila) ne garantuje opstanak, tako da bi sadašnji ljuti konkurenti, veoma brzo, mogli da postanu najbolji partneri.

--------------------------------------------------------

Kresanje plata direktorima

Loši poslovni rezultati jako su „udarili“ po džepu direktore koncerna „Dajmler”. Izdaci za njihova primanja su gotovo prepolovljeni u odnosu na 2007. godinu – sa 30,2 miliona evra smanjeni su na 16,6 miliona evra. Prvi čovek „Dajmlera” AD Diter Ceče zaradio je lane 4,8 miliona evra, što je za milion manje u odnosu na 2007.