Pojas za spasavanje finansijskog sistema od bilion dolara

Administracija Baraka Obame suprotstaviće se urušavanju finansijskog sistema SAD tako što će od banaka preuzeti oko hiljadu milijardi (bilion) dolara nenaplativih potraživanja – uz aktivnu pomoć privatnih investitora.

To je suština upravo obelodanjenog plana za oživljavanje privredno-finansijskog života SAD, koji počiva na novom partnerstvu države i privatnih investitora u borbi protiv kreditne paralize SAD.

„Američka ekonomija i veći deo sveta suočavaju se danas sa izuzetnim izazovima: borba sa njima zahtevaće vanredne akcije. Kao nacija, pozajmljivali smo isuviše novca, dok su naše finansijske institucije istovremeno preuzimale neodgovorno velike rizike. Takve odluke izazvale su užasne patnje. Lavina štete pala je na pleća običnih Amerikanaca, kao i savesnih i odgovornih malih preduzetnika. To je suštinski neopravdano – Amerikanci su sa pravom gnevni i frustrirani. Partnerstvo države i privatnog sektora biće apsolutno neophodno da bismo izašli na put oporavka”, upozorio je, predočavajući novi plan, američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner.

Plan koji je predočio Timoti Gajtner predviđa da banke opterećene „otrovnim kreditima” koriste zajmove između 75 milijardi i 100 milijardi dolara iz sume koja je ostala u „spasilačkom fondu” od 700 milijardi dolara koji je Kongres odobrio oktobra 2008. godine.

Time bi se, očekuju u Vašingtonu, privukao privatni sektor da kupi oko 500 milijardi dolara „zatrovane imovine” banaka i izmesti ih iz poslovnih knjiga banaka. Zvanični Vašington smatra da bi taj početni napor mogao da naraste na 1.000 milijardi dolara izmeštenih nenaplativih potraživanja. Ako plan uspe, veruju u Vašingtonu – američke banke mogle bi se ponovo vratiti poslovima zdravog kreditiranja privrede i javne potrošnje.

Svetske berze su u prvi mah gotovo euforično dočekale vest da je nova američka vlada konačno izašla sa svojim planom za oporavak bankarskog sektora SAD. Od Volstrita do Singapura berze su u ponedeljak zabeležile rast vrednosti vodećih industrijskih indeksa i indeksa koji izražavaju vrednost odabranih deonica tehnoloških kompanija. Na vest da je zvanični Vašington sročio i saopštio svoj plan za spasavanje banaka od basnoslovne lavine nenaplativih zaduženja, pozitivno je reagovao i najveći kreditor SAD – Kina.

„Investiranje u hartije od vrednosti američkog ministarstva finansija važan je elemenat u kineskoj investicionoj strategiji i Peking će nastaviti sa tom praksom”, objavila je Hu Sjaoljen, viceguverner kineske centralne banke. Istina, gđa Hu je pri tom naglasila da će Peking vrlo pažljivo držati na oku te investicije: Kina je, naime, krajem januara u američke hartije od vrednosti investirala ukupno oko 740 milijardi dolara.

Sudbina plana nove američke vlade za spasavanje urušenog bankarskog sistema SAD – sada je dobrim delom u rukama onih istih finansijskih magnata na Volstritu koje je do juče oštro kritikovala Bela kuća.

Da li će novi plan biti dovoljno privlačan za privatne investitore da se uključe u otkup nenaplativih potraživanja, po kojoj ceni i za koji profit... za sada je neizvesno.

Američki ekonomisti – nobelovci Pol Krugman i Džeremi Galbrajt već su u odvojenim tekstovima najavili spektakularni brodolom Gajtnerovog plana.

Po Krugmanu, plan za spasavanje američkih banaka nove vlade uopšte ne zalazi u suštinu nastanka problema, ponašajući se kao da su te banke zdrave svuda sem u sektoru rizičnih kredita, upozorava Krugman u tekstu za „Internešenel herald tribjun”.

„Barak Obama priklonio se pritiscima da izdvoji basnoslovni keš za „treš” („smeće”), još uvek popularni američki predsednik gubi sudbonosno vreme”, smatra Krugman.

Jučerašnja najava Baraka Obame u intervju nemačkom „Veltu” da su SAD spremne da povedu svet iz nezabeležene ekonomske krize – izazvala je muk na berzama.