Revolucija ili prevara

Otkako je, odskora, „Borba” smanjila format, „Alo!” su zaista postale „najveće novine u Srbiji”, kako glasi njihov slogan od početka, pa i onda kada je „Borba” bila veća od njih. E pa na takvom formatu (veći od dve strane „Presa”), na čitavoj strani objavljen je oglas o „čudotvornom preparatu” pomoću kojeg je „garantovano” da se za dva meseca oslabi 43 kilograma.

Da li je to moguće? Da li je oglas prevara ili je reč o „revolucionarnom otkriću”, kako tvrdi oglašivač „Vita natura”? I da li novine koje objavljuju oglase zaista nemaju odgovornost za njihov sadržaj? To je tema za raspravu. Razmotrimo je na primeru naizgled bezazlenom, ali je pojava raširena.

Na oglasnoj strani, nadnaslov glasi: „Ekskluzivno: Naša istinita reportaža”.

Na samom početku rađa se niz nedoumica. Najpre, ne može biti „ekskluzivno” jer se oglas ne objavljuje samo u listu „Alo!”, a podvlačenje da je priča istinita rađa sumnju. To vam je ono kao kad vam sagovornik naglasi: „A iskreno da ti kažem...”. Već znate da će da slaže. Ili da vam prethodno nije govorio istinu. Postoje, dakle, istinite i neistinite reportaže.

Reportaže su priče o ljudima ili nekom događaju u kojem najčešće učestvuju i ljudi. Ljudi u reportažama imaju imena i prezimena, zna se gde žive, koliko su stari, kao što je neophodno da se i za opisan događaj zna gde se zbio, kada i kako. I ne naglašava se da je istinit.

„Istinita reportaža” o kojoj je ovde reč zapravo je monolog „Marije B.” o tome kako je bila teška 106 kilograma, a posle dva meseca izgubila 43 kilograma, zahvaljujući „čudotvornom preparatu”. O njoj se ništa više ne zna. Ni kako se preziva, ni u kojoj zemlji živi, ni kada se to dogodilo... Ama baš ništa..., a, da! Objavljene su dve fotografije. Marija „pre” i Marija „posle” uzimanja preprata. Ne mogu se oteti utisku da je „mršava Marija” rezultat prilično trapave fotomontaže. A ako su fotografije izistinske – kad je već prihvatila da se uslika, koji je smisao skrivanja Marijinog prezimena i ostalih podataka koji bi uklonili sumnju da je reč o izmišljenoj osobi? Ne znam.

Eto, dragi čitaoci, već sa nadnaslovom sam vas umorio. Kako li je tek meni koji sam pročitao celu stranu?! Iz nje izdvajam poneku sitnicu-pitalicu.

Čudotvornih napitaka ima u mnogim bajkama, ali meni je najdraži onaj iz stripa o Asteriksu i Obeliksu, no tamo se zna gde i ko ga pravi, dočim u „istinitoj reportaži” toga nema. To je, kazuje „Marija B.”, „... otkriće jedne švajcarske laboratorije u oblasti mršavljenja”. Ipak, u pratećem tekstu, u okviru, na istoj strani, objavljen je portret čoveka u belom mantilu sa slušalicama oko vrata, ispod koje piše „Dr Bauwer, direktor Specijalizovane laboratorije za mršavljenje”. On bi mogao biti taj druid (čarobnjak) poput onog iz „Asteriksa”, ali to nije nedvosmisleno naglašeno. Ni on nema puno ime i prezime niti se zna gde mu je ta laboratorija. Ako se misli na pomenutu u ispovesti „Marije B”, mogla bi se locirati država. Ali Švajcarska nije mala. Nije mala, nije mala ... mada nije ratovala.

U okviru „istinite reportaže” navedeni su i „spektakularni rezultati ovog moćnog koktela”: Celulit „veoma brzo nestaje i ustupa mesto koži mekoj kao svila... stomak postaje ravan i čvrst”, čitava figura poprima lep oblik... sprečava se nagomilavanje novih masti i smanjuje loš holesterol, a čitav metabolizam se ubrzava i ponovo normalno radi.

Zaista zapanjujuće.

Čitaocima „ovog časopisa”, mogućim kupcima, nudi se, pri tom, 30 odsto popusta. Mada „Alo!” nije časopis. Nema veze. Lepše zvuči. Tekst oglasa se ne prilagođava vrsti glasila. A za svako (glasilo) je „ekskluzivan”.

Ovo do sada doživeo sam i ovako i onako, ali kada sam pročitao da oglašivač nudi garanciju, posramio sam se.

Pa oni lepo kažu: „Ako ne smršate onoliko kilograma koliko ste se nadali, dovoljno je da nam vratite ostatak proizvoda u originalnom pakovanju u roku od 30 dana, a mi ćemo vam nadoknaditi iznos kupovine”.

Znači, nema laži, nema prevare? A ako je tako, onda bi ovaj „čudotvorni preparat” trebalo oglasiti na sva zvona. Ne znam zbog čega bi opstajali drugi (takođe hvaljeni), koji su, očigledno, mamipare, a rezultat nikakav? I čemu nutricionisti? Gubljenje vremena.

Veliki broj debelih ljudi ispuniće kupon i kupiti „čudesan preparat”. Mnogi su to već, možda, učinili. Ali ih nema u „oglasu”.

Što se mene tiče, ostaje mi nejasno zbog čega se nauka bavi nalazima kako da debeli smršaju, kad je to poodavno otkrila sirotinja. Recept je besplatan. Otkrića nauke i „nauke” nisu.