Majmuni sa Gibraltara

Legenda kaže da će Gibraltar ostati pod britanskom vlašću sve dok na njemu žive berberski majmuni. Početkom devetnaestog veka, kada je epidemija zapretila da uništi populaciju jedinih primata koji, pored čoveka, naseljavaju Evropu, lokalne vlasti su iz Afrike donele nove primerke ovih životinja. Danas mala kolonija berberskih majmuna na Gibraltaru ima oko 160 članova.

Dok ih je u doba pleistocena bilo širom Evrope, ovi primati iz roda makakija, čiji broj i dalje opada, osim na Gibraltaru, žive u Alžiru, Maroku i Tunisu. Grupe ovih životinja mogu se pronaći u hrastovim i kedrovim šumama, među žbunjem i stenama, u predelima gde su leta vrela i sušna, a zime hladne i snežne. Većinu vremena provode na tlu, ali se, u slučaju potrebe, lako mogu popeti na drvo. Mužjaci su visoki sedamdesetak centimetara i teški petnaestak kilograma, dok su ženke sitnije. Svilenkasto krzno im je sivkastobraon boje, dok tamnoružičasto lice nije prekriveno dlakom. Snažne vilice i krupni očnjaci lako će usitniti svu hranu koju berberski majmun strpa u usta. A ovaj svaštojed ne bira: lukovice, rizomi, voće, cveće, semenke i žitarice, kora drveća, žir, iglice četinara i gusenice – sve se to nalazi na njegovoj „trpezi”. Kada je u velikoj žurbi, hranu čak ne stiže ni da sažvaće, već je samo trpa u usta, pošto u kese koje mu se nalaze u obrazima i protežu se sve do vrata može da stane onoliko hrane koliko je potrebno da mu napuni želudac. Svoju rezervu tada jede kasnije, kada ima dovoljno vremena za odmor.

Ženke berberskih majmuna ceo život provode u grupi u kojoj su došle na svet, dok je mužjaci napuštaju čim odrastu, tražeći drugi čopor koji će ih primiti pod svoje okrilje. Ovi primati pare se tokom cele godine, a mladi na svet obično dolaze noću, na drveću na kojem životinje spavaju. Majka lizanjem čisti dlaku mladunčeta, koje je odmah po rođenju dovoljno snažno da se grčevito uhvati za njeno krzno, koje neće ispuštati u narednih nekoliko dana. Ženka se pari sa svim mužjacima iz čopora, pa se nikada ne zna ko je otac mladunčeta. Bez obzira na to, i mužjaci se, isto kao i majke, brinu o „bebama”: trebe im krzno, igraju se sa njima i štite ih od opasnosti: šakala, lisica, ptica grabljivica i ljudi.

U čoporu živi od sedam do četrdesetak životinja, među kojima se poštuje hijerarhija. Položaj ženke zavisi od njene starosti, dok se među mužjacima najviše poštuju najsnažnije životinje koje se pare sa najviše ženki. Kad napuste čopor, mladi mužjaci gube položaj, a za svoje mesto u novoj družini majmuna moraju ponovo da se izbore.

Dok su u afričkoj divljini često na meti lovaca, zbog kojih ih ima sve manje, berberski majmuni predstavljaju turističku atrakciju i simbol Gibraltara, na kojem su zaštićeni i mogu da očekuju dug i lagodan život u svojoj maloj evropskoj koloniji.