Мајмуни са Гибралтара

Легенда каже да ће Гибралтар остати под британском влашћу све док на њему живе берберски мајмуни. Почетком деветнаестог века, када је епидемија запретила да уништи популацију јединих примата који, поред човека, насељавају Европу, локалне власти су из Африке донеле нове примерке ових животиња. Данас мала колонија берберских мајмуна на Гибралтару има око 160 чланова.

Док их је у доба плеистоцена било широм Европе, ови примати из рода макакија, чији број и даље опада, осим на Гибралтару, живе у Алжиру, Мароку и Тунису. Групе ових животиња могу се пронаћи у храстовим и кедровим шумама, међу жбуњем и стенама, у пределима где су лета врела и сушна, а зиме хладне и снежне. Већину времена проводе на тлу, али се, у случају потребе, лако могу попети на дрво. Мужјаци су високи седамдесетак центиметара и тешки петнаестак килограма, док су женке ситније. Свиленкасто крзно им је сивкастобраон боје, док тамноружичасто лице није прекривено длаком. Снажне вилице и крупни очњаци лако ће уситнити сву храну коју берберски мајмун стрпа у уста. А овај сваштојед не бира: луковице, ризоми, воће, цвеће, семенке и житарице, кора дрвећа, жир, иглице четинара и гусенице – све се то налази на његовој „трпези”. Када је у великој журби, храну чак не стиже ни да сажваће, већ је само трпа у уста, пошто у кесе које му се налазе у образима и протежу се све до врата може да стане онолико хране колико је потребно да му напуни желудац. Своју резерву тада једе касније, када има довољно времена за одмор.

Женке берберских мајмуна цео живот проводе у групи у којој су дошле на свет, док је мужјаци напуштају чим одрасту, тражећи други чопор који ће их примити под своје окриље. Ови примати паре се током целе године, а млади на свет обично долазе ноћу, на дрвећу на којем животиње спавају. Мајка лизањем чисти длаку младунчета, које је одмах по рођењу довољно снажно да се грчевито ухвати за њено крзно, које неће испуштати у наредних неколико дана. Женка се пари са свим мужјацима из чопора, па се никада не зна ко је отац младунчета. Без обзира на то, и мужјаци се, исто као и мајке, брину о „бебама”: требе им крзно, играју се са њима и штите их од опасности: шакала, лисица, птица грабљивица и људи.

У чопору живи од седам до четрдесетак животиња, међу којима се поштује хијерархија. Положај женке зависи од њене старости, док се међу мужјацима највише поштују најснажније животиње које се паре са највише женки. Кад напусте чопор, млади мужјаци губе положај, а за своје место у новој дружини мајмуна морају поново да се изборе.

Док су у афричкој дивљини често на мети ловаца, због којих их има све мање, берберски мајмуни представљају туристичку атракцију и симбол Гибралтара, на којем су заштићени и могу да очекују дуг и лагодан живот у својој малој европској колонији.