Potraga za neotkrivenim dijabetičarima

Od dijabetesa u Srbiji boluje pola miliona ljudi i to je jedno od pet oboljenja koje najviše opterećuje društvo i zdravstveni sistem. Od 10 obolelih osoba, devet pacijenata ima dijabetes tipa dva koji je u velikoj meri u vezi sa gojaznošću, ishranom i stilovima života, ali upravo na ove faktore može se uticati i smanjiti broj novoobolelih.

Zato pred građane Srbije stiže Nacionalna strategija za rano otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva, kao idealan model kako se lako i brzo mogu otkriti osobe koje su izložene riziku od obolevanja od šećerne bolesti.

Ovo je, predstavljajući Nacionalnu strategiju na jučerašnjoj konferenciji za novinare, istakao ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević, upozoravajući da „sada, kad je reč o dijabetesu i pacijentima koji primaju insulin, zapravo rešavamo tek vrh ledenog brega, jer mnogo veći broj građana i ne zna boluje od ove bolesti”.

– Zato se u Srbiji događa da kod novootkrivenih pacijenata sa šećernom bolešću, već polovina stiže s retinopatijom, dijabetesnim slepilom. Otuda je naš cilj rano otkrivanje i aktivna potraga za neotkrivenim dijabetičarima, pomoću štampanih upitnika koji će svaki građanin lako popuniti u domu zdravlja ili kod kuće. Odgovori će nam na praktičan način pomoći da brzo otkrijemo stotine i hiljade osoba koje nose rizik da obole ili koje već imaju šećernu bolest, a da toga nisu svesne. Jer, na jednog obolelog od dijabetesa dolazi još jedna osoba koja ne zna da je obolela – kazao je dr Milosavljević.

Predsednik Republičke komisije za šećernu bolest, profesor Nebojša Lalić zadovoljan je prvim rezultatima dobijenim samo na osnovu upitnika, popunjenih i analiziranih u, do sada, osam domova zdravlja širom Srbije.

– Kada osobe precizno i iskreno odgovore na pitanja da li su u porodici imale nekog obolelog od dijabetesa, da li im je ikada izmeren povišen šećer u krvi, koliko su teški i koliki im je obim struka, ali i koliko su fizički aktivni i jedu li voće i povrće, dobijamo dragocene podatke da li postoji umereni ili visok rizik da obole i stupamo u akciju, korak po korak, prema napravljenom programu – kaže dr Lalić.

Sve osobe za koje se ispostavi da postoji umereni rizik treba da se uvedu u registar u domovima zdravlja, a oni koji imaju visok rizik, tj. zbir bodova veći od 15, pozivaju se u dom zdravlja na test opterećenja, a tokom šest meseci na obuku o promeni ishrane i stilova života.

Analiza prvih upitnika, upozorava dr Lalić, ukazuje da svaka peta osoba u Srbiji nosi povišeni rizik od obolevanja od dijabetesa, a da čak jedna četvrtina ispitanih već ima ovu bolest, a to i ne zna. Više od polovine ovih osoba je u svojoj porodici imalo najbliže srodnike obolele od ove bolesti, a vrlo visok broj naših građana, čak 80 odsto, ne praktikuje svakodnevnu fizičku aktivnost od 30 minuta, niti jede dovoljne količine povrća ili voća.