Akcize prazne cegere

Iako je izgovor za stalno poskupljenje goriva rast cene sirove nafte na svetskom tržištu, država uporno prenebregava činjenicu da se to može izbeći smanjenjem akciza koje iznose – 17,35 dinara za dizele i 32,62 dinara za benzine. Na litru ulja za loženje država još više zarađuje – gotovo 40 dinara. Poznato je da sve zemlje u okruženju, iako se i one vode cenom nafte na svetskom tržištu, upravo to praktikuju kako bi sprečile talas poskupljenja, pa time i udar na budžet građana. Pošto kod nas to nije praksa, proizlazi da je mnogo lakše udariti po budžetu građana nego zavući ruku u državnu kasu. Tako se dolazi do neobične ekonomske pojave: da akcize ispumpavaju cegere.

– Poslednje poskupljenje goriva od oko tri dinara po litru, kako smo i navikli, ponovo će se prevaliti na budžet građana. Sve ono što narednih dana budu stavili u ceger platiće skuplje, jer i proizvođači i trgovci, kad god nemaju drugi opravdani razlog, za korekcije cena naviše, kao odličan izgovor pominju gorivo – kaže Vladana Hamović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Ako i jedni i drugi budu toliko "revnosni" da na svakih 15 dana, na koliko se menja cena goriva, isprate ovaj skok, građanima se uopšte ne piše dobro. Jer, u tom slučaju mogu očekivati da će svake dve nedelje skuplje plaćati sve ono što im je potrebno za svakodnevni život. 

– Svako poskupljenje osnovnih imputa – goriva, struje, uvek se odrazi na cene osnovnih životnih namirnica. Kod nas je hrana ionako skupa, a ako se zna da u ukupnim troškovima domaćinstva čak 34 odsto građani troše upravo na kupovinu namirnica, jasno je koliko i najmanje poskupljenje opterećuje budžet, i podseća da su za prvih 10 meseci cene na malo narasle za 8,5 procenata, poljoprivrednih proizvoda 11, a prehrambenih za osam odsto – podseća Hamovićeva.

Da li zaista skok cene benzina mora da izazove lančana poskupljenja?       

Stručnjaci kažu – ima opravdanja. Da li su samo energenti jedini razlog za to, ili je to samo dobar izgovor za bolju zaradu. Ako je tako, postavlja se pitanje: kako se onda trgovci ne prevare da u trenutku kada cena goriva padne i oni snize svoje u maloprodaji?!

Potvrda toga je i godišnji izveštaj Narodne banke Srbije prema kom su naftni derivati tokom prošle godine pojeftinili za 0,4 odsto. To, kako smo se uverili, građani nisu osetili u svojoj korpi.

– U ukupnim troškovima domaćinstva, 16 odsto sredstava odlazi na stanovanje – struju, vodu, ogrev, a 11 procenata na prevoz. To znači da se 60 odsto prosečne plate potroši samo na ove tri stavke. Više od polovine građana inače prima mesečno manje od republičkog proseka koji iznosi oko 28.000 dinara, pa je jasno da će pored penzionera čija primanja ne prelaze 13.000 dinara, oni  biti najviše pogođeni čestim poskupljenjima – kaže Hamovićeva.

Od kraja avgusta do danas gorivo je poskupelo za oko sedam dinara tako da litar benzina danas u Srbiji košta 91,40 dinara, dok su ulje i hleb menjali cene dva puta u toku dva meseca, a mleko čak tri puta. Poskupelo je i meso i mesne prerađevine kao i većina proizvoda na bazi brašna. Uporedo s tim pojedini konditori su takođe našli  razloga za poskupljenje.