Акцизе празне цегере

Иако је изговор за стално поскупљење горива раст цене сирове нафте на светском тржишту, држава упорно пренебрегава чињеницу да се то може избећи смањењем акциза које износе – 17,35 динара за дизеле и 32,62 динара за бензине. На литру уља за ложење држава још више зарађује – готово 40 динара. Познато је да све земље у окружењу, иако се и оне воде ценом нафте на светском тржишту, управо то практикују како би спречиле талас поскупљења, па тиме и удар на буџет грађана. Пошто код нас то није пракса, произлази да је много лакше ударити по буџету грађана него завући руку у државну касу. Тако се долази до необичне економске појаве: да акцизе испумпавају цегере.

– Последње поскупљење горива од око три динара по литру, како смо и навикли, поново ће се превалити на буџет грађана. Све оно што наредних дана буду ставили у цегер платиће скупље, јер и произвођачи и трговци, кад год немају други оправдани разлог, за корекције цена навише, као одличан изговор помињу гориво – каже Владана Хамовић, директор Института за економику пољопривреде.

Ако и једни и други буду толико "ревносни" да на сваких 15 дана, на колико се мења цена горива, испрате овај скок, грађанима се уопште не пише добро. Јер, у том случају могу очекивати да ће сваке две недеље скупље плаћати све оно што им је потребно за свакодневни живот. 

– Свако поскупљење основних импута – горива, струје, увек се одрази на цене основних животних намирница. Код нас је храна ионако скупа, а ако се зна да у укупним трошковима домаћинства чак 34 одсто грађани троше управо на куповину намирница, јасно је колико и најмање поскупљење оптерећује буџет, и подсећа да су за првих 10 месеци цене на мало нарасле за 8,5 процената, пољопривредних производа 11, а прехрамбених за осам одсто – подсећа Хамовићева.

Да ли заиста скок цене бензина мора да изазове ланчана поскупљења?       

Стручњаци кажу – има оправдања. Да ли су само енергенти једини разлог за то, или је то само добар изговор за бољу зараду. Ако је тако, поставља се питање: како се онда трговци не преваре да у тренутку када цена горива падне и они снизе своје у малопродаји?!

Потврда тога је и годишњи извештај Народне банке Србије према ком су нафтни деривати током прошле године појефтинили за 0,4 одсто. То, како смо се уверили, грађани нису осетили у својој корпи.

– У укупним трошковима домаћинства, 16 одсто средстава одлази на становање – струју, воду, огрев, а 11 процената на превоз. То значи да се 60 одсто просечне плате потроши само на ове три ставке. Више од половине грађана иначе прима месечно мање од републичког просека који износи око 28.000 динара, па је јасно да ће поред пензионера чија примања не прелазе 13.000 динара, они  бити највише погођени честим поскупљењима – каже Хамовићева.

Од краја августа до данас гориво је поскупело за око седам динара тако да литар бензина данас у Србији кошта 91,40 динара, док су уље и хлеб мењали цене два пута у току два месеца, а млеко чак три пута. Поскупело је и месо и месне прерађевине као и већина производа на бази брашна. Упоредо с тим поједини кондитори су такође нашли  разлога за поскупљење.