Strategija ili konfuzija

Vladino „hoću-neću” sa uvođenjem solidarnog poreza, kao i izjave vodećih ljudi vladajuće koalicije koje ukazuju na mogućnost da se bar zasad odustane od najavljenog smanjenja broja ministarstava mogli bi ozbiljno da zaprete ugledu i kredibilitetu kabineta Mirka Cvetkovića otvarajući u javnosti polemiku da li je uopšte definisana strategija za suočavanje sa ekonomskom krizom.

Vlajko Senić, poslanik G17 plus, izričito tvrdi da vlada ima strategiju i dodaje da je dilema oko solidarnog poreza postojala i pre nego što je javnost veoma burno reagovala na mogućnost njegovog uvođenja. „Slažem se da može da deluje kao neozbiljno kad se najavi jedna mera, a onda se ona povuče, ali osim strategije vlada mora da ima i razumevanja za ono što ljudi misle”, kaže Senić.

Istog je mišljenja i Srđan Milivojević iz Demokratske stranke, koji ocenjuje da vlada svoju strategiju mora da prilagodi potrebama građana. Na primedbu da odustajanje od najavljene mere solidarnog oporezivanja ukazuje da u vladi nije dovoljno ni promišljeno o efektima takve mere, Milivojević odgovara da je „sve dobro promišljeno”.

Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović, međutim, ocenjuje da će poslednji potezi dodatno umanjiti ionako narušeni autoritet i kredibilitet Vlade Srbije. Predomišljanjem oko sprovođenja ekonomskih mera, kako kaže, vlada šalje poruku da nije dovoljno ozbiljna.

„Ne govorim o tome da li je odluka o solidarnom oporezivanju loša ili je dobra. Ali još gore od te mere je taktika „kreni-stani” koju sad sprovodi vlada. Ako je već donela neku odluku koja je dobra, onda mora iza nje i da stoji bez obzira na to šta o njoj neko misli. Ovako ispada da prvobitna odluka nije bila ni dobra, niti je o njoj dobro promišljeno”, kaže on.

Jedan izvor u vladi za „Politiku” je rekao da će se najverovatnije ići na uvođenje poreza samo za zaposlene u državnoj administraciji i javnim preduzećima, čije plate prelaze republički prosek od 31.121 dinar, na otpuštanje viška zaposlenih u vladi i kompletnoj državnoj upravi, ali i na dodatno smanjivanje troškova menadžera u javnim preduzećima. Od dodatnog oporezivanja trebalo bi da budu pošteđeni delovi javnog sektora poput zdravstva i školstva, što bi značilo da neće biti oporezovane plate lekarima i profesorima.

Prema rečima našeg sagovornika, ni ove mere neće biti dovoljne da se zapuše sve rupe u budžetu zbog čega se u vladi razmatra šta bi još moglo da bude oporezovano.