Стратегија или конфузија

Владино „хоћу-нећу” са увођењем солидарног пореза, као и изјаве водећих људи владајуће коалиције које указују на могућност да се бар засад одустане од најављеног смањења броја министарстава могли би озбиљно да запрете угледу и кредибилитету кабинета Мирка Цветковића отварајући у јавности полемику да ли је уопште дефинисана стратегија за суочавање са економском кризом.

Влајко Сенић, посланик Г17 плус, изричито тврди да влада има стратегију и додаје да је дилема око солидарног пореза постојала и пре него што је јавност веома бурно реаговала на могућност његовог увођења. „Слажем се да може да делује као неозбиљно кад се најави једна мера, а онда се она повуче, али осим стратегије влада мора да има и разумевања за оно што људи мисле”, каже Сенић.

Истог је мишљења и Срђан Миливојевић из Демократске странке, који оцењује да влада своју стратегију мора да прилагоди потребама грађана. На примедбу да одустајање од најављене мере солидарног опорезивања указује да у влади није довољно ни промишљено о ефектима такве мере, Миливојевић одговара да је „све добро промишљено”.

Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић, међутим, оцењује да ће последњи потези додатно умањити ионако нарушени ауторитет и кредибилитет Владе Србије. Предомишљањем око спровођења економских мера, како каже, влада шаље поруку да није довољно озбиљна.

„Не говорим о томе да ли је одлука о солидарном опорезивању лоша или је добра. Али још горе од те мере је тактика „крени-стани” коју сад спроводи влада. Ако је већ донела неку одлуку која је добра, онда мора иза ње и да стоји без обзира на то шта о њој неко мисли. Овако испада да првобитна одлука није била ни добра, нити је о њој добро промишљено”, каже он.

Један извор у влади за „Политику” је рекао да ће се највероватније ићи на увођење пореза само за запослене у државној администрацији и јавним предузећима, чије плате прелазе републички просек од 31.121 динар, на отпуштање вишка запослених у влади и комплетној државној управи, али и на додатно смањивање трошкова менаџера у јавним предузећима. Од додатног опорезивања требало би да буду поштеђени делови јавног сектора попут здравства и школства, што би значило да неће бити опорезоване плате лекарима и професорима.

Према речима нашег саговорника, ни ове мере неће бити довољне да се запуше све рупе у буџету због чега се у влади разматра шта би још могло да буде опорезовано.