„Bosil-metalu” vezuju ruke

Bosilegrad – U teškom vremenu velike finansijske krize, država i preduzeća, kao što to čini ovdašnji „Bosil-metal”, nastoje da pokrenu poslove i uposle ljude privlačenjem stranih investitora. Ali, ma koliko to zvučalo neverovatno, ima slučajeva da pojedinci u lokalnim samoupravama rade suprotno. Zahvaljujući poslovno-tehničkoj saradnji dve srpske i dve ruske firme, pre godinu i po dana počeo je da oživljava nekadašnji rudnik bakra, olova i cinka „Podvirovit” u nerazvijenoj i siromašnoj opštini Bosilegrad.

Kako za naš list kaže diplomirani inženjer rudarstva Vasilije Bojović, direktor „Bosil-metala” d. o. o., zahvaljujući partneru iz Moskve, ovo privredno društvo obavilo je istraživanje na veoma perspektivnom rudnom području na krajnjem jugoistoku Srbije, neposredno uz granicu sa Bugarskom i Makedonijom – u rudnom polju „Karamanica”.

– U „Bosil-metalu” je zaposleno 50 radnika rudarske i pratećih struka, uglavnom iz Bosilegrada. Uskoro, posle usaglašavanja propisa i protokola, shodno Zakonu o rudarstvu i završetku rudarskog platoa, biće primljeno još 30 radnika svih struka. Zato pozivamo sve zainteresovane koji su napustili Bosilegrad da se vrate u zavičaj – kaže diplomirani inženjer mašinstva Ilija Petković, predsednik Skupštine osnivača „Bosil-metala”.

Poziv je, zapravo, upućen svima koji traže posao, jer su potrebni radnici raznih struka, od rudarske, geološke, elektro, hemijske, mašinske…

Po rečima Bojovića, do sada je za osposobljavanje starog rudnika „Podvirovit” uloženo oko četiri miliona dolara. Ovo privredno društvo je uradilo dugoročni program razvoja za delove opština Bosilegrad i Trgovište, uz planirano investiranje od oko 50 miliona dolara i zapošljavanje još 400 radnika raznih struka.

– Ali, kao da ovaj poduhvat investitora ne odgovara pojedincima u Bosilegradu – kaže Bojović. – Ovdašnje „lokalpatriote” ne samo da ne pomažu, nego vrše pritisak na radnike i rukovodioce „Bosil-metala”. Radnicima se preti zatvaranjem rudnika zato što „rade sa strancima, došljacima i Vranjancima”. Zato mi kao svojevrstan pritisak na „Bosil-metal” shvatamo i opštinsko rešenje po kome za isticanje firme, dakle na ime firmarine, u 2009. godini moramo da platimo 3.835.890,00 dinara. Upoređujući sa visinom godišnjih taksa u svetu, bosilegradska je skuplja nego u Tokiju i Moskvi. Inače, godišnja firmarina u Beogradu i drugim razvijenijim sredinama u Srbiji je višestruko jevtinija.

U „Bosil-metalu” kažu da će sa ovom i drugim nelogičnostima u Bosilegradu upoznati nadležne u republičkoj vladi. Jer, „Bosil-metal” još ne zarađuje, već je u fazi investiranja. Preduzeće upravo ulaže novac kako bi počelo sa vađenjem ruda bakra, olova i cinka.