Divninih trista zbrinutih mališana

Leskovac – Socijalna radnica iz Leskovca Divna Stojanović, rukovodilac Regionalnog centra za porodični smeštaj, dobitnica je nagrade „Vasa Pelagić”, koja se od lane dodeljuje za dostignuća u oblasti obrazovanja i zaštite dece bez roditeljskog staranja. A njen profesionalni put, kako kaže, trasirao je događaj sa samog početka karijere. Bilo je to u leskovačkom Centru za socijalni rad, a naša sagovornica se i danas, 30 godina kasnije, seća burne svađe koja je tog dana odjekivala hodnicima ove ustanove. Onda se sve utišalo. Čuo se samo dečji plač.

Izašla je u hodnik i zatekla dečaka od šest i devojčicu od četiri i po godine kako jecaju. Od roditelja, inače Roma, ni traga ni glasa. Divna je bila zatečena, sela je pored njih i počela i sama da plače. Devojčica je tada počela da teši Divnu: „Teto, nemoj da plačeš, mama će brzo da se vrati”.

Mama i tata se nisu vratili, a Divna se postarala da deca budu smeštena u hraniteljsku porodicu...

Tako je počeo njen više od trideset godina dug rad na zaštiti dece bez roditeljskog staranja. U početku je radila sa svim kategorijama korisnika, a od 1993. bavi se isključivo zbrinjavanjem napuštene dece u hraniteljske porodice. Kaže nam da nije vodila preciznu evidenciju, ali da se za sve ovo vreme pobrinula za ne manje od 300 mališana.

– U Leskovcu ima više od 70 hraniteljskih porodica u kojima trenutno boravi osamdeset petoro dece, od beba do odraslih momaka i devojaka. Trudimo se da hraniteljskim porodicama i deci bez roditelja pružimo što bolju zaštitu – ističe Divna, dodajući da se usvojena deca brzo uklapaju u svoje nove porodice i da retko koje od njih kasnije traga za biološkim roditeljima, već traga za razlozima zbog kojih su ga roditelji napustili.

– Što se tiče dece u hraniteljskim porodicama, ona tu ostaju do završetka škole i osamostaljivanja. Često se emocionalno vezuju za porodice koje su ih odgajile, orode se sa njima, uzimaju ih za kumove – zaključuje Divna Stojanović.