U svetu animacije

56. KRATKI METAR
Treći takmičarski dan 56. festivala kratkog metra u Beogradu bio je posvećen domaćim animiranim, eksperimentalnim i kratkim igranim filmovima. Ispostavilo se da je, ne toliko veliki ali kreativno uvek izdašan, srpski svet animacije i ove festivalske sezone najatraktivniji.

Legendarni Rastko Ćirić ovog puta je ponudio razigrani kompjuterski 3D rimejk prvog crtanog filma, „Fantazmagorije” Emila Kola, nastalog u Parizu 1908. godine. Ćirićev film, tako, proslavlja značajnu stogodišnjicu, ali i vispreno povezuje dva filmska veka, ukazujući na mogućnost suživota i sinteze tradicionalne i kompjuterske animacije.

Da je linija ne samo osnovni već i najmagičniji deo crteža, a muzika metafora života, dokazuju i animirani filmovi „Jazz Line” Predraga Novakovića i „Melodija života” Miodraga Popovića. Jednom neprekidnom linijom, prateći ritam muzičke pozadine, Novaković eksperimentalnom tehnikom ocrtava siluete članova jednog džez-orkestra i svih muzičkih instrumenata ponaosob. Impresivno. Popović u filmu „Melodija života” kazuje da je život jedan, uzbudljiv i lep, iako težak, tako što priču o ljudskom veku razrađuje kroz putešestvije jedne muzičke note linijama notnog sistema.

Da život trči u različitom ljudskom dobu različitim tempom, pokazuje u formi dinamične kompjuterske igrice postavljen dvoipominutni „crtać” Vuka Spasojevića „Life Run”, dok film „Crno belo” veterana Nedeljka Ubovića, čija su dela uvek svojevrsni amalgam karikature i animacije, duhovito prikazuje kako mnogi ljudi ni vodom neće oprati sopstveno crnilo, a da obeli može samo onaj koji sve druge oko sebe ocrni.

„Ustani pile mamino” Mirjane Mićanović-Tičerić, sav je poput dobrog vica – o majci koja ujutro budi svoje dete terajući ga u školu, da bi se ispostavilo da je to sneno i nevoljno dete zapravo direktor škole, dok je „Čardak” Jelene Bešir poetska animirana adaptacija bajke „Čardak ni na nebu ni na zemlji”, sa već prepoznatljivim autorskim rukopisom i crtežom.

U kategoriji eksperimentalnog filma diskretno su se nametnuli „U zemlji malog princa” Blagoja Lupe i DV-esej „Milosrdni anđeo” veterana Vlade Petrića.

Blagoje Lupa gledaocima približava neobičan svet mladih ljudi sa posebnim potrebama, koji su svoja znanja, svakolike talente i pozitivnost, generisali u zajedničkoj kreativnoj radionici za animirani film, u kojoj nastaje njihova crtana verzija Egziperijevog „Malog princa”. Petrićev esej, autorov subjektivni pogled na NATO bombardovanje Srbije, sročen je od optički preoblikovanih i kompjuterski prekomponovanih dokumentarnih autentičnih kadrova. Uvodnu sekvencu čini niz razglednica Beograda pod bombama, koje se smenjuju uz pesmu „C’est si bon” Luja Armstronga, dok se u završnoj sekvenci pojavljuju raskomadana tela civila (cinično proglašenih kolateralnom štetom) i krvavo stratište, izmešano sa detaljima iz čuvene „Gernike” Pabla Pikasa. Baratajući „estetikom razaranja”, Petrić jasno izražava osuđujući stav umetnika nemoćnog pred neuračunljivom istorijom. Film završava posvetom: „Večni mir svima koji su, iako nedužni, izgubili svoje živote”.