У свету анимације

56. КРАТКИ МЕТАР
Трећи такмичарски дан 56. фестивала кратког метра у Београду био је посвећен домаћим анимираним, експерименталним и кратким играним филмовима. Испоставило се да је, не толико велики али креативно увек издашан, српски свет анимације и ове фестивалске сезоне најатрактивнији.

Легендарни Растко Ћирић овог пута је понудио разиграни компјутерски 3D римејк првог цртаног филма, „Фантазмагорије” Емила Кола, насталог у Паризу 1908. године. Ћирићев филм, тако, прославља значајну стогодишњицу, али и виспрено повезује два филмска века, указујући на могућност суживота и синтезе традиционалне и компјутерске анимације.

Да је линија не само основни већ и најмагичнији део цртежа, а музика метафора живота, доказују и анимирани филмови „Jazz Line” Предрага Новаковића и „Мелодија живота” Миодрага Поповића. Једном непрекидном линијом, пратећи ритам музичке позадине, Новаковић експерименталном техником оцртава силуете чланова једног џез-оркестра и свих музичких инструмената понаособ. Импресивно. Поповић у филму „Мелодија живота” казује да је живот један, узбудљив и леп, иако тежак, тако што причу о људском веку разрађује кроз путешествије једне музичке ноте линијама нотног система.

Да живот трчи у различитом људском добу различитим темпом, показује у форми динамичне компјутерске игрице постављен двоипоминутни „цртаћ” Вука Спасојевића „Life Run”, док филм „Црно бело” ветерана Недељка Убовића, чија су дела увек својеврсни амалгам карикатуре и анимације, духовито приказује како многи људи ни водом неће опрати сопствено црнило, а да обели може само онај који све друге око себе оцрни.

„Устани пиле мамино” Мирјане Мићановић-Тичерић, сав је попут доброг вица – о мајци која ујутро буди своје дете терајући га у школу, да би се испоставило да је то снено и невољно дете заправо директор школе, док је „Чардак” Јелене Бешир поетска анимирана адаптација бајке „Чардак ни на небу ни на земљи”, са већ препознатљивим ауторским рукописом и цртежом.

У категорији експерименталног филма дискретно су се наметнули „У земљи малог принца” Благоја Лупе и DV-есеј „Милосрдни анђео” ветерана Владе Петрића.

Благоје Лупа гледаоцима приближава необичан свет младих људи са посебним потребама, који су своја знања, сваколике таленте и позитивност, генерисали у заједничкој креативној радионици за анимирани филм, у којој настаје њихова цртана верзија Егзиперијевог „Малог принца”. Петрићев есеј, ауторов субјективни поглед на НАТО бомбардовање Србије, срочен је од оптички преобликованих и компјутерски прекомпонованих документарних аутентичних кадрова. Уводну секвенцу чини низ разгледница Београда под бомбама, које се смењују уз песму „C’est si bon” Луја Армстронга, док се у завршној секвенци појављују раскомадана тела цивила (цинично проглашених колатералном штетом) и крваво стратиште, измешано са детаљима из чувене „Гернике” Пабла Пикаса. Баратајући „естетиком разарања”, Петрић јасно изражава осуђујући став уметника немоћног пред неурачунљивом историјом. Филм завршава посветом: „Вечни мир свима који су, иако недужни, изгубили своје животе”.