Posebne učionice za „historiju” i „povijest”

Od našeg dopisnika
Stolac, Mostar – Multietničnost je reč koja se veoma često upotrebljava , u različitim kontekstima, kada se govori o Bosni i Hercegovini. Reč koju je teško izgovoriti, čini se, još je teže primeniti i pokazati u praksi. Brojni primeri iz bosanskohercegovačke svakodnevice to pokazuju, a najdrastičnije su priče o podeljenim školama.

U Bosni i Hercegovini, naime, postoji oko pedeset škola u kojima deca različite nacionalnosti, uglavnom bošnjačke i hrvatske, odvojeno pohađaju nastavu. To su škole sa dva plana i programa, dva direktora, dve zbornice, i čiji učenici uglavnom žive dva potpuno odvojena života.

Jedan od tipičnih primera je Srednja škola „Stolac”. Nekada su u ovoj školi kvalitetno srednjoškolsko obrazovanje sticale generacije učenika iz Stoca i susednih gradova, bez razlike, Srba, Hrvata, Bošnjaka. Danas u odvojenim smenama nastavu u ovoj školi pohađaju hrvatska i bošnjačka deca. Srpske dece u Stocu odavno više nema.

Hrvati su u Stocu 1995. godine osnovali novu srednju školu, a šest godina kasnije, sa povratkom Bošnjaka u ovo mesto, počinje i nastava na bosanskom jeziku za bošnjačku decu. Od tada do danas traju sporovi oko pitanja zašto škola po bosanskom programu nema pravni legitimitet, jer to pravo „ekskluzivno” za sebe zadržavaju Hrvati. Dok se o ovom pitanju raspravlja u lokalnim, kantonalnim i republičkim institucijama, učenici nastavu pohađaju u dve odvojene smene, svaki sa svojim „etnički prilagođenim” nastavnim osobljem. Kada zvono oglasi kraj nastave u prvoj smeni, pa se učenici raziđu, dolaze đaci i nastavnici iz druge smene. Imaju posebne učionice i zbornice, dele samo stručne kabinete. Jedni izučavaju „historiju”, drugi „povijest”. I tako danima, godinama, sami postaju deo neslavne istorije ove zemlje.

Pitali smo neke od učenika da li misle da bi bilo bolje da nastavu pohađaju zajedno. Odgovor je bio: ne, ovako ima manje problema. Podeljene su i srednje i osnovne škole.

Po odlasku sa funkcije visokog predstavnika, Miroslav Lajčak je u intervjuu za slovačke medije od svih problema u Bosni i Hercegovini izdvojio upravo ovaj nazvavši ga „tempiranom bombom”.

Podeljene škole u BiH ozbiljno su pitanje koje svoje posledice može pokazati u budućnosti. Činjenica da deceniju i po iz ovakvih , podeljenih škola, izlaze generacije mladih koji odrastaju jedni pored drugih, bez ikakvog kontakta i međusobnog upoznavanja mora da brine. Primera poput ovog iz Stoca ima mnogo i slične priče ispričaće vam u Čapljini, Mostaru, Bugojnu...

Dve škole pod istim krovom, zajedno sa odvojenim vrtićima, domovima zdravlja, autobuskim stanicama, izražajni su detalji na slici podeljene BiH stvarnosti.

-----------------------------------------------------------

Žive u Mostaru, a nikada nisu otišli na Stari most

– Žalosno je da danas, u Mostaru na primer, imate učenike koji više znaju o Zadru ili Barseloni nego o istočnom delu svog grada. Čak 80 odsto mladih iz hrvatskog dela Mostara nikada nije otišlo na Stari most, ne znaju ni kako izgleda, on za njih ne postoji kao materijalna činjenica. Plaši nas to što učenici u našim školama dobijaju slabo obrazovanje, a već u prvom kontaktu suočeni su sa podelom, sa agresijom. Svoje frustracije ispoljavaju nasiljem na ulici, na utakmicama, a sve je to samo eho politike nacionalizma koji opstaje u ovoj zemlji – upozorava Husein Oručević iz mostarskog Medija-centra „Abrašević”. Ova organizacija nastoji da okuplja mlade oko kulturnih aktivnosti, kroz aktivnu delatnost da ih dovede do međusobnog susreta ne bi li prevazišli ukorenjene predrasude o drugima i drugačijima.