Amerika ne može sama da vodi svet

„Samit G-20 u Londonu drugačiji je od svih prethodnih sličnih okupljanja, zato što su ovog puta lideri imali jasan i veoma hitan dnevni red – da potvrde želju za dijalogom u prevazilaženju najteže globalne ekonomske krize od „Velike depresije”. Iako je Amerika i danas nesumnjivo vodeća sila sveta, ona više ne može i ne treba svet da vodi sama, kao što je to bio slučaj posle kraja hladnog rata. Istočna Azija, a pre svih Kina, igra sve važniju ulogu u tekućoj preraspodeli globalne finansijske i političke moći. Ipak, Kina nema nameru da dovede u pitanje status Amerike, niti da je zameni”, ističe profesor Čen Đan, profesor istorije na američkom univerzitetu Kornel i gostujući profesor na čuvenoj Londonskog školi za ekonomiju i politiku.

Boraveći u Beogradu na međunarodnom seminaru Fakultetapolitičkih nauka o Balkanu i svetu od kraja hladnog rata do 21.veka, profesor Čen prihvatio je,za vreme održavanja samitaG-20, intervju za „Politiku”.

Kakav je značaj samita G-20 u Londonu, koji je jesenas, po izbijanju globalne krize, bio označen kao „prekretnica u kreiranju nove globalne finansijske arhitekture”?

Samit G-20 je veoma značajan skup, iako je trajao samo četiri ipo sata. Liderima vodećih zemalja postalo je izgleda jasno da globalna kriza zahteva otvoren globalni dijalog. Pri tom različite zemlje imaju različite liste prioriteta i očekivanja od G-20. Te razlike ne mogu da se prevaziđu na jednom samitu. Uprkos tome imaju priliku da se susretnu, pokušaju da se zbliže i utvrde razmere međusobne saglasnosti. U tom kontekstu susret američkog i kineskog lidera Baraka Obame i Hu Đintaoa bio je od vanrednog značaja. Američki lideri od vremena Ričarda Niksona –sa izuzetkom Džimija Kartera koji jedini nije posetio Kinu –održavali su veoma bliske kontakte sa kineskim liderima.. Sastanak G-20 bio je prva prilika da se Barak Obama susretne sa Hu Đintaom: njihova najava namere za stvaranjem strateškog partnerstva unosi novo poverenje na međunarodnu političku scenu. Svet je danas veoma izmenjen od vremena hladnog rata. SAD danas nije sila na zalasku kao što poneki smatraju: Amerika ostaje vodeća svetska sila, ali danas više ne može i ne treba da vodi svet sama. Kina jeste sila u usponu, ali ne sa namerom da ugrozi status Amerike. Kina osim vanrednih prednosti ima i niz ozbiljnih slabosti. Zato su kineski lideri danas prilično neodlučni, čak i da govore o tome koliko bi ta velika zemlja mogla da igra važnu ulogu u rešavanju tekuće globalne krize.

Gde bi trebalo danas staviti odnose SAD i Kine u okvirima međunarodne političke scene?

SAD i Kina ne mogu razgovarajući samo o sebi da definišu međusobni dnevni red. Postoji niz bočnih prioriteta na obe strane: Severna Koreja, Iran… ne zaboravite, SAD su još u ratu u Avganistanu i u Iraku. Takođe postoje veoma složena domaća pitanja: što se Kine tiče, zasigurno unutrašnje teme imaju daleko veći prioritet u odnosu na bilo koje međunarodne teme.

Međunarodna javnost je zasuta zlokobnim prognozama razvoja tekuće globalne krize. Da li ističe vreme za njeno rešavanje? Preti li svetu kolaps modernog poretka?

U istoriji je bilo primera daleko ozbiljnijih kriza od sadašnje. Mi istoričari ne bavimo se predviđanjima budućnosti. Ipak ne smatram da ova kriza označava kraj sveta. Ljudsko društvo je povremeno izloženo ozbiljnim višegodišnjim podrhtavanjima, ali verujem da su, uprkos fundamentalnoj krizi, temelji poretka stabilni, pogotovo u SAD. Ova kriza nije poput one iz tridesetih godina prošlog veka, koja je dovela u jednom trenutku do stvaranja alijanse nezadovoljnih država poput nacističke Nemačke, fašističke Italije i militarizovanog Japana. Danas veliki broj zemalja širom sveta iskazuje ozbiljnu potrebu za saradnjom, međunarodnim dijalogom. Kriza jeste ozbiljna, ali smatram da nema razloga za fatalizam.

Kakav bi profil na međunarodnoj sceni želela da ima Kina u budućnosti? Ko su još novovekovne sile u nastajanju?

U prvom planu vidim, pre svega, zemlje iz takozvane grupacije BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Smatram da Kina među njima ima najveće izglede da stekne novi status na međunarodnoj sceni. Neki tvrde da Indija više obećava, ali mislim da se ta zemlja suočava sa složenim bremenom društvenog nasleđa iz prethodnog vremena. Kina je ogromna zemlja sa izuzetnim kulturnim i civilizacijskim nasleđem i zamahom tehnološkog razvoja. Kineski narod je platio skupu cenu tokom perioda revolucije. Ipak, kineska revolucija je raščistila teren za marš ka modernom vremenu. U poslerevolucionarnom dobu, sve do danas, Kina je uspela primitivnom i kasnije razrađenom varijantom akumulacije kapitala da obezbedi izuzetan privredni rast i društveni razvoj. Danas je treća ekonomska sila sveta, i pred njom je put ka demokratizaciji društva. Globalna transformacija zasigurno će fokus okrenuti istočnoj Aziji. Taj region, nakon privrednog procvata Japana i „četiri mala zmaja”, a sada i Kine, igraće sve važniju ulogu u u tekućoj preraspodeli globalne finansijske i političke moći. Ne čudi me što će sledeći samit G-20 biti organizovan u Aziji, ističe profesor Čen Đan.