Bili smo prvi hrišćani u Medini

Saudijska Arabija je relativno mlada kraljevina, nastala tek 1932. godine kada je kralj Abdulaziz bin Abdulrahman al Saud ratovima i kasnije ženidbama ujedinio beduinska plemena ove velike pustinjske zemlje.  

Večera počinje pred ponoć, a pogled na stolove sa hranom govori o neizmernom bogatstvu vladajuće porodice. Pored tradicionalne saudijske hrane, tu su namirnice iz čitavog sveta, od jastoga do italijanske paste. Sve sveže spremljeno i dobavljeno samo za ovu priliku.

Boravak u Rijadu traje tri dana. Za to vreme obišli smo stari suk , bili na pikniku u „zamku”, kopiji starog beduinskog sela, i posetili arheološki i nacionalni muzej. Poseban prostor posvećen je automobilima osnivača države, kralja Abdulaziza. Tri prelepa „rols-rojsa”, za koje bi kolekcionari oldtajmera dali bogatstvo, ispunjavaju sobu. Jedan od njih predstavlja poklon bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila. Zli jezici kažu da su limuzine u perfektom stanju, jer zapravo nisu ni vožene. U to vreme zemlja nije imala puteve, a sam kralj nije umeo da upravlja vozilom. Kamile su bile jedino prevozno sredstvo.

Iz Rijada vojnim avionom „herkules”, u koji su ubačena sedišta, stižemo u Medinu, sveti grad, u koji zapravo hrišćani ne mogu da kroče. Ne znam da li je tačno, ali su nam rekli da smo jedini hrišćani koji su se u novije doba približili i prošli ovim islamskim svetilištem. Doduše, samo iz autobusa, i iz daleka, videli smo novu džamiju, nastalu na mestu prve islamske bogomolje koju je u 7. veku sagradio prorok Muhamed, kada je iz Meke pobegao u Medinu.

Putovanje nas je dalje vodilo prvo u oazu Al Ola, gde se gaje jedne od najboljih urmi na svetu. Ova zemlja ima mnogo sorti urmi, koje nazivaju „pustinjskim hlebom”, zbog kojih su u prošlosti beduini vodili ratove..

Kako smo se približavali mestu Madain Saleh, uzbuđenje je raslo. Reč je o drugoj prestonici Nabatejaca, kada su bili proterani iz Petre, danas Jordan, posle poraza od Rimljana, nekoliko vekova pre Hrista. To je mesto gde još uvek nije kročila noga turista. Pod peskom se nalazi zatrpan čitav grad Nabatejaca koji su držali ovu oazu na putu svile ka Indiji i Kini i strogo kontrolisali prolaz svakog karavana, jer su imali vodu. Kako nas obaveštava naš vodič, pre dve godine počela su iskopavanja i tu je boravio jedan tim arheologa iz Sjedinjenih Američkih Država i iz Nemačke. Za sada su samo obeležene porodične grobnice uklesane u brda, čiji ulazi sa kolonadama podsećaju na rimske ili grčke hramove. Čoveku prosto zastane dah od lepote i iznenađenja kako je neko usred pustinje, u surovim uslovima prevelike vrućine i snažnih vetrova, napravio nešto što će sigurno postati deo svetske baštine, poput pomenute Petre.

Lea Vasiljević