Premijer „izgurao” pobedu Gašparoviča

Od našeg dopisnika

Prag, 5. aprila – I narednih pet godina šef slovačke države biće dosadašnji predsednik Ivan Gašparovič. On je u juče održanom drugom krugu predsedničkih izbora dobio 55,53 odsto glasova, dok je kandidatkinja opozicije Iveta Radičova osvojila oko 11 odsto manje.

Na izbore je izašlo oko 51,7 odsto birača, skoro osam procenata više nego u prvom krugu. Nisu se, međutim, ostvarile prognoze da će u drugom krugu rezultat duela biti tesan, odnosno da Radičova nije bez šansi za pobedu. Od povećanog učešća birača izgleda da je više profitirao Gašparovič zahvaljujući tome što je iza njega, kao (formalno) nezavisnog kandidata, stao premijer i šef najjače vladine stranke SMER – Socijaldemokratija Robert Fico, najpopularniji i najmoćniji političar u ovoj zemlji. Ovakav ishod predsedničkih izbora je poraz opozicije i potvrda nastavka trenda ubedljive dominacije SMER-a i Fica na slovačkoj političkoj sceni. Nešto više od godinu dana pre parlamentarnih izbora, Fico može biti zadovoljan, utoliko više što se može očekivati da Gašparovič, zbog podrške koju je tražio i zahvaljujući i kojoj je izabran, bude predsednik koji neće stvarati probleme vladi. Za razliku od slučaja da je pobedila Radičova.

U prvom krugu razlika između najbolje plasiranih pravnika Gašparoviča i sociologa Radičove je bila manja – bezmalo devet odsto. To je nateralo Gašparoviča i vladinu Slovačku nacionalnu stranku (SNS), koja ga je svesrdno podržavala u svemu, da u kampanji izvuku takozvanu mađarsku kartu, insistirajući na tome da za nju glasaju pripadnici mađarske manjine i da je podržavaju mađarski ekstremisti u Slovačkoj i Mađarskoj. Gesla u predizbornoj kampanji su bila da se ne dozvoli da Slovacima predsednika izaberu Mađari i „bogata Bratislava”. I tako se dogodilo da se povećano učešće na izborima u drugom krugu u nacionalno homogenim slovačkim sredinama prelilo u korist dosadašnjeg predsednika.

Radičova je, prema mišljenjima analitičara, na izborima mogla dobiti više glasova da je insistirala na prošlosti Gašparoviča koji je bio dugo najbliži saradnik dugogodišnjeg premijera, „zlog duha” slovačke politike, autoritarnog populiste Vladimira Mečijara. Od Mečijara i svojih tadašnjih grehova, on se dosta formalno distancirao i molio Slovake da mu ih oproste na izborima 2004. na kojima je izabran u konkurenciji s Mečijarom, upravo kao „manje zlo”. Radičova nije htela da prekopava po prošlosti, možda i zbog toga što su njoj pronalazili grehe, kakvim se smatra to da je potpisivala peticije za ostanak Slovačke u zajedničkoj državi sa Češkom. Ipak, sa dobijenih milion glasova njena pozicija je ojačana u svojoj stranci i celoj opoziciji za okupljanja u sledećim izborima.

-----------------------------------------------------------

Unuk emigranta iz Crikvenice

Gašparovič, unuk hrvatskog emigranta Toma Gašparoviča, iz sela Triblja (okolina Crikvenice) rođen je 27. 3. 1941. godine u Poltari. Diplomirao je prava 1964. i ubrzo potom postao gradski prokurator (tužilac) u Bratislavi. Podržavajući reformističkog Slovaka Aleksandra Dubčeka stupio je u KP ČSSR marta 1968, a iz nje je isključen već u jesen, ubrzo posle intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj. Politički se aktivirao posle pada komunističkog režima i bio, najpre, generalni prokurator Čehoslovačke, a po osnivanju Slovačke u dva mandata predsednik parlamenta. Oženjen je i otac dvoje dece.

Milan Lazarević